Пештанско-Будимска скоротеча

зети и на репицу; имамЂ два ланца на поле, пакг шта Богт, да ! ТБ1 знашт>, каква е наша женнтба ! - " г Тако преправант. нашЂ брат' АНииђ, каже при вечери: „И жено идемЂ Попи по писмо, а тн иди, те нађи плаветнв! чакшира и кожува, да се и мм мало јлгодимо , пакг уштру зоромт, да идемо ст> Богомг." — То снаша 1кон1Н едва дочека; таки штркЂизЂ куће V кућу: Ј!о друго, даи ми твои ћурак-к, па да идемЂ тражити девонка; к а у другои к^ћи: „ао сладк1и браца Аркад^н, даи ми твои кожу, да идемо С1> Богомђ , бм ћепгк и тб 1 сазван1>- а — Те тако едва ш село заодене и пођу- — Младоженн напредт. код-к кочЈнша подт> цвегомт. узшгунисе као травка на мразу; острагт> у коли седе старји на седалицм ћилимомв заст'ртои. Путемт. се све о толгв разговара: како ћесе сђ трошкомт> пзб1ћи на краи, и гди 6 бј се шштб новаца узаимило; а кад 'б у"село дођу, ту ти се поставе у галантер1го: единЂ криви шеширг, друг;и глади брк -б, а Свекрва у ћурку уешн к'о што наибол-ћ мож-б . Ту се кодт, рг>да или кодт, познаника свраћа, и то е Провођадж1н. Прно се пБ1та, пуштаго л' девоикама сватове, пакг онда сви сх ПровођадаиомЂ девоиКИ1.0И кући. Свекарт, и Свекрва, ма едва се протурали, пспод-б 1коне у зачел^ћ седаго, ерт. то е нбино место; други се поређаго около астала, а Младоженл на краго седи подђ шеширомЂ. Садт. улази Удатбеница, као што наиболћ може, накићена; све стар^е у руку, а сб млађима се у уста излгоби, пакг одма наполћ изБ1ђе. Младожена изБ1ђе такођерт, за нбомђ у куину, гди га она већв чека ; узме го за руку, окрене е еданпутт. около себе, да види, ни ел' саката; потомђ се раставе, и ст. обе стране одт> сроднБ1, ПБ1таго имаго л' волго ? ако немаго, то одма Свекарг исподт. јконе извлачисе наполћ; ако ли пакЂ младенцБ! имаго волго, онда излазе девоачке Старешине, и после првогт, разговора ;; ако буде суђено" оиетЂ се пБ1та, шта Свекарт, имана има, колико деце, да ше Младон^ена удовацт.? Акс е ово све по волби , текЂ се онда починго измеђЂ нби погодбе, овако:

прјателго сладк1и I" рекне девоачк;) мати; „ше то тако, да ти дзмђ одран^но го. тово! то самБ а учила п])ести и везсти ! учи.ц богме прати и ткати! па го и чисто као зла. то одержала! него дерЂ тб 1 мени за то дк а . наестБ дуката на гста .п. ! иакг дедЂ тб 1 мени кецелго одђ седамЂ поола! Оцу и бра^ц !ои чизме одт> пете до колена! .Насги мо!ои у Г Б. .. (кћери удагои) мараму одђ сто лепн! Зету чизме одђ девегЂ воринпи! — Па а ни самв дужна ни твое сватове ранити и пои. ти; него донес'дерЂ тб 1 мени две овце, четирЂ акова в1на, и половначе ракје! — П) 10 штб девоики руво бол ћ одђ бол јл а: рекл; одђ мерша; сукнго одђ де.пна; пј услукг одђ раицаика; мараму одђ свиле. в — На ово СвекарЂ подуго поћуги, пак-ћ наипосле хмђ ! — одуне; ал' несме кукавно станћ джепа да покаже; ерЂ 6 б 1 прјине слутн'1 опаке и плашлвиве бБ1ле, да Н1е кодђ к>ће удо и жалостно, као што и есте; но зажмури, па Пр1и: ;; Не то Прго сладка! но Фала Господу Богу; могу е у свилу к'о сукно дебелу обући!"— Ту е садЂ погодба гогова! ПрстенЂ свршисе, пакЂ се и нбука иЈе, ипоше толико в1на и рак1е, да 6 б 1 се двоица ум"Ј>рено оженити могла. — После три дана идесе сђ абаи.пама и празнммЂ джепомЂ кући; ерЂ што е понето 1(]0 до 150 Форинт1и, то кое на асталЂ за дукаге, кое за погођене даров.", за В1НО, ракио и месо, шгоео прстену и абуки потр ~ошено, ше ни залогаа оста* ло. — Садт, су одђ прстена до венчана Свекру зелене бое дани; ерЂ одђ тежке бриге, како 6 б 1 се новца до 6 б 1 ло , да се почето дов 'рши, морасте му се шаре на очи навлаче; а Чивуте видишђ свак^и часЂ у ово доба по сели, иа безЂ душе, Бога, и човеЧностИ, кое и сами неруго, сгострукимЂ штерессомг овакимЂ НесретникомЂ узаимлгого на рану, вуну, дуванЂ и т. д- те тако и нашЂ братг АћимЂ видећи при.шку, узме и на оно , што никад -б ни посеано имао ше- — СадЂ се нде, те се будућои Снаи покуиуе, што преше, пакт> се онда одлази на уговорЂ, и ту се Фале до Бога, како е кодђ куће свашта добро и достаи наибол± будућности за удагбеницу; те тако се едва скунатори и венчан"ћ, и сна се доведе-