Пештанско-Будимска скоротеча

Изпрва е, као и свашта ново, д _Јрнаш а иила и Јгодна; но прођу л' две три недел-б, те се Свекру наоблаче сл -ћдства натоваренв! дугова ; наравно прсне плшсак-в срдитости на предметЂ то проуарокушћш, к>. Свекар-в св бдне, Свекрва п Девери ст, друге стране: „Де д' крвницо. ради, кадт, си тако скупа'/ и оно, шго сирота никад -в н!е ни видила. - Ту су сад* псовке клетве, и бои свакидашнв !и; „незна да ради! глуво, лгдо и евашта, што се годб изммслити .лЈОже ; одђ туге и бриге незна, шта да се ради: иде пролеће! господарв Авра.лп> (Чивутинт,) бм Не прввш ту, а нема ни иеба, а кал!о ли новаца за дуг-в; нвива е гзаложена у заборавт,, Спаин иште, Вармеђа прети, а невола незна куда Ке одт> глади да Јтече ; и тако ово се после све ломи на сиротои скунои Снаи. Д. А.

П О ;н \ Р 1) Н А II Р А 11 Р I II. (СЋ Н i, М е Ц К О I' '!>). Отпративши едну трлппу 1ндјвнаца до раздћлка Троицор'4ке, веКв отч> неколико дана плтт, мои, правцелп, ('абинјинске р+,ке продужавао самв. Два прјателн, и петв враћашКисе изт, Таксаса Амершанаца , сочинвваху мое сопутственно дружство- Землд кош предвосмо бнше пунна грднм пукотина, кое смо >Њ1 често на читаве милћ облазв!ти морали, доклр смо ш прешли: и кадт, смо «' е V дуб.н.ину ОВК1 гротлоподобнм провал1а « лазБ1ли, то смо едва што убавћене воде налазв1ли, кош и са>1и наши 1 :010. и л наивећои нужди текч,, пити хтедоше- Ту држа< мо мб1 , да ће намг 6 б1воли за наиотм±нше ело послужиги, но и преко свега, што смо самимт, сердцемт. те землћ ездили, кудт, обнчно они у гулима врве, опетв намЂ се ни ^данЋ единвЈи указао Н1е. А и отт, друге диВиачи , исто тако мало видити могосмо; ни* и баремт, жабе или зм^е. бдно вече 6 б 1 елш Јако Гла дни и без-в мрве ране, да смо дувант. и каише а;вакати морали, и већв наумили, ако с Ј т радлнЋ болћ не продвемо, отт, кона НаИЂ н аши еднога заклати. Ту ноћк, исто

као да намЂ се б^да у пунони м^ри навршити мораде, нисмо ни спавати могли, но се до у заборавке скоро забавласмо са различНБ1МТ, романтичкимх пов-ћст'л1а, о дивлвцБша, пустБшнцБ1 .ма и раст-Ј?шама, докле наеданпутх н на наидал4мт, хорјзонту оно црвенкасто мастило не спази, кое обв1чно, у овои непрегледимоипустолш, радканш сунцапредходи. — ;; Колико е саати ? и викнемт, н ужаснутт,, дово време тект, тако брзо нЈе могло протећи." — „бданЂ есаатт,," отговори еданЂ мои сопутникх. — „Чудо / реко и приклоним"Б уво мое зем.ши, ерт> самв већв чисто зло предувид1о, и чу само дуванћ ветрине, кон суву Праир1е траву разрБ1ваше. Примћтимн в и то, да и наши конби , некш осо6 б 1 ТБ 1 И немирт. показпо; но помбшлимћ , ни су ли кураке можда осетили, и свежемт, 1 и блии;е ватри нашои. Одма за тимт,, наеданпутт. ветаргв лчи дуне; л опетн послушалгв и ст. ужасомт, чуемт, онаи муклодалБНБ1и хукЂ, кои е о 6 б 1 чпбш и своистпеннБш предитеча труса, или рул ћ (ЗСи§&гисђ§) дивлби чопорова. Конби као и н примћте опасноств, и потргну ст, ужаснБШБ рзанФ.мл. притезагоће ш паиване. — „На ноге/ викнелп, а одма, ;; на ноге вб 1 браКо; ни часв ни по да не почасимо. Седлаите кон г ћ ваше, животт. налп. е дотле. НраирЈа сва е у пламену, и овбшт , ће правцемт. рупити 6 б]воли . л — Сви се живо дигну, али ћутамКи. Свак1и почувствова у каквои се опасности находи. Нема ги ту разговара, но бежи безк главе. Пре нег' минутЂ, кон'ћ оседласмо и подт, спуштеннБшт, уздицама закорачисчо 1и, пакт, пустисмо преко Праирје, нека иду са свимт, по нб 1 овомг нагону (5п|1јп?() кудт, хоће. Тако смо мб1 отт. прилике, у нротекнутомх ст. едногт, саата трчанш безобзира бегали, но та хитнн чинншесе нама, да нас б неће спасти , ерт. већв осетисмо да се землн за нама потреса , као да ш растоптаваш твшућама тБ1суће копвгга. Одма начуемо мб 1 и далвн]) рБ1кан'ћ бБЈВОла, полЈешано сђ прозскрождБавашћимБ урлан &мЂ панеера. Воздухт, баше тежакЂ и загушлБивт,, и пламени већн долизаваху на по хор13онта. Брзонога различна животна, већв летише предт, нама. М б 1 видисмо мимо насв, сва-