Пештанско-Будимска скоротеча

28

когђ рода дивлнчб како про грчава. Ланви (1)ашђјг[ф) и срне рнилахЈ мед&Ј панеерима и медв курацима, лоси (Шеп^Јеге) и антхлопи, као исте стреле пролетаху, и то овде то онде, у множини мешашесе већБ такоДБерт> и по кои 6б1 волћ , или клшсе. Врућина растнше свакога тренућа, и дбшн^ј 6 бш ше намЂ тежко; а медкутимЂ настЈпаше рБ1ка све поближе за нама. Свакогт. магновен1а слушасмо хМБ1 тако страшнохуктан-ћ, и тако прозскрождБавахоћу рћ1ку, да нам -в конби у средЂ нбиногђ бонзногђ трчанн дрктатћи сташе. Ал' текг свогћ имђ сачувана нагонЂ брзо страхЂ надвлада, те изнова далЉ муну као бесомучни. Громада тежки и ман-ћ брзи животина поче намт, већв у страшнои помами, ст> грмећимт. хунн"ћмђ указв1ватисе. Бб^воли и конби дивлби у едно сбјени сочиннваху едну црну орд1К), више мила у ширину и дужину прекрБ1лавашћу. ОгЂ ужасне ове труппе кон само јоштб сђ две мил^ћ иза насЂ бБ1аше, хор1зонтЂ се чисто већв помрачи. Наши конби далгћ не могоше. У овомђ магновен1Ш Г. Ст. еданЂ вештБ1и ловацЂ, кои е већк вишештш смрти у очи гледао, и когђ кадЂ смо мб 1 садт. у прилики овои погледали, спазилисмо ону крепостБ у изгледу и иогледу нћговсмт., кого у таковБШЂ обстонтелствама само навБ1чаци уродвена срчаноств (@пегдје) подае. Оваи велимђ ловацЂ, крепкимЂ и заповедагоћимЂгласомђ нама „слазте— викне, ;; двоица некЂ пазе на кон^. Свлачте ваше кошул& и све што се брзо зажиже. Таки, таки; еданЂ секундЂ само дангубе живота насЂ одма стати може/ — С ђ овбшђ речма зажеже онђ опаливши пиштолб , парче труди, сб којомђ затимЂ 5 омугЂ суве траве оманувши рукомЂ дватрипутЂ распламти. Иа оваи пламенЂ бацм онђ кошулћ наше и убрусе ; и мб 1 на нћгову речБ, у наивећои журби латисмо чупати траву 11раир1е колико смо годб више изподђ ветра могли, и докле смо понешто отђ ове и огћ ОБ1волске осушене торине на ватру бацали 5 10штб не бнху три минута прошла, а ватра се надалеко светлећи разбухти. Громада бежећи бБЈвола и кона приспгћ медвтБШЂ на насЂ као каква силовита лавша бурно хук-

тагоћи,- и кадЂ ватру нашу предЂ собомг 0 . пазе отђ беснила и страха зарБЈчу, одапрЈ Се и сгромадно сбјго , но без г ћ да су нбјовђ пра. вацЂ по надежди нашои изменули, и на етра, ну заошЈллисе. Нбгови се чопори смоташец све већма кђ нама тискашесе, и мб 1 имђ р 0 . гове вгћн разпознавасмо , нкине ноге, а и б(. лу пену коа преко нбинб 1 груди низтицаше, Све нсши бБ1нху намЂ тб ) и громадни образи, и на неколико текЂ стотина десегостопница (0?и(1;еп) разделавасмосе- Страовита поммса^ бБ1нше, иодђ копБгге и подђ папке пасти овб 1 мђ грдобама, кое све ближе и ближе хн лндама хилнда кђ нвма приступашеНаеданпутЂ груну еданЂ крепкш тресакг у вб1сђ ; Г- С. у наиопасн1емЂ тренутку за насЂ, хити у ватру десившисе шштб кодт. насЂ напитакт., стакло пуче и вбгооко горе пламенЂ узвЈори; а землн се напрасно, ота некога силногђ покрета дрктати чиннше, и н види, како се наипреднви 6 бшоли и са нбима цела рулн мимокосђ окрену, и отскака преко Праир1е. Множина стрвина (Лађагоег) отт. уморнБ! животинн кое су они погнћчиии при хитромЂ окрету, или што зарЂ ове напраснто ускоренобежанћ соподнетине бБние у станго ; трагЂ нбинђ означава. Већв и стражнби -—нахрнуше за преднћи 6 б1воли ; и зато смо цело време мб1 пару у нама заптили, и свакогЂ тренућа, и наиман-ћ колебан'!; ужасне громаде, на насЂ управлћно 6 б1ти мнслисмо. — Тако прве опасности курталишемосе, ал' шш гб една садЂ намЂ е грозила. Трагоћу овомђ нашемЂ задржаванго, кое намг е поменута сцена проузроковала, пожарЂе ве^ сђ голштски корацБ1 кђ нама прогор10. Цела Нраир^а у пламену иредЂ нама станше, и сг брзинномЂ ветра, жеравица насЂ е поскшалг. СадЂ у седла живо поскачемо, и наши парипи , кои Су МеДБу тб1мђ МалКО ОДаНуЛИ, у нб1" окомђ природномЂ нагону нагну за бвшоли То е 6 бјло страве самртне бежан±. Пожарв насБ гоннше сђ корака укоракЂ, и немалопо пегама лизаше насЂ ништожеће н-ћгово беснило. И да тако исто великои опасности већБ еданпутЂ умакнули нисмо, то шшђ садч> за ову, — срдца и свободе наше не бм до тегнуло. Н тврдо веруемЂ, да 6 б 1 су се гди-