Пештанско-Будимска скоротеча

кои те борбе манули , и судбини себе, своеНОЛ1 .но у наруча вргли. Ве^в смо скоро стигии бмли стражнБШ краи бмвола, кадт. види смо, да напрасно части едне отт. гроиаде не ста. Они су хилидама легили у дусоку едну провалпо. То бнше едЈИ1,ита зрака наше на де; таио смо се мн и избавили. Но та провал!а шштв за вдну ми.но бшпе отдал'Јзна, и пожарт. насг. векн обузе своилп. засоплвиВБШТ. дммом -Б. Да на>п. та провала, гробт. 6б1ти мо1 аше, то 6 права истина, ал' она бннше и едно едшто, кое насБ е могућним -Б начпномт. избавити могло. №м 10и поитамо што се болЉ могло. Исподребренице конн наши, крвлго су лопиле огб тежкога нашегт. мамузанл; нећн еданпуп. даде Бог-б те тамо стигосмс. Нитко отт. наск измерити не може провалје длблћину, но бм налп. о главу, те се гоштв еданиутЂ зауктисмо, и кош.и иалп. за бмвол!^ кои су у бесому чнои брзости стрлшролп. скакали, суновратт. стрмекну, Како налгв се управт. ово све случило а непамтимб : ерљ чил1т. сал1Б се стропоштао онесвеснуо салЈБ. А кад-Ј. самБ се опетт. освестЈо, л- жао самБ сб моилхђ кон јзл^б на мртви бмволи. Пре свега салп, дружство потраж1о, кое такодБерн н1е врлоугрувано бв1ло, иакт. и сами нбини конби , видБахусе као да су стрмекБ (©гиг^) таи већн прекужили. Друга лш е ммсалБ објлз, колико 6 бј отђ прилике лшгла бмти дубока ова разсћлина. Гледнелп. горе и видилп,, да е наиман'!. за педесетт. стопа , овршина Праирје надалшоМБ. Што слјо мм тадБ таи у провалпо скокт, нашт. преживили, то илхамо бмволима салш захвалити, кои су се раздрузгани и сгрувани лежећи едант. сврт. другога, више стопа у вмст. наслагали, и паданк наше тако прекратили. Мм смо одма познали да е већа частн бегагоћи овб1 животина, л^ало далћ подт. другимт, разсћлине дуваромт, на вдно оман4 стрмениго место узпузвЈла, и чшшше нал1Ђ се, као да е само преднн частв нвине громаде, нилрБтен'ћЛ1 т> (© П п ј) ТБ1Л1Б мртва остала, а пропант. као и мм, стрмекнувши на угибна гТ.ла, да су невредиме путт. свои продужиле- оштб мб 1 осећа слш да се земли подт. нбговммт. копБ1тама тресе, и изт. тога заклго-

чи смо, да она свои сугребт, у реченои онои брзини чиннше, и да сва опасноств 10 штб престала ше- Ветирт. силнодуне, иплал;енн нал1Б у утору провалје сагна. Мало попакт,, преко узкогт, ове знла на едноме месту, пожарт. се претури, теразоренје и на овои страни садБ запг »чне, кои е на онои — скоро сва већв рас»"!>Н1Н и траве^ смазао, сва животна разагнао и поубјно. Но неколп, врел1ену , кадт, смо видли да пожарЋ не л1оже у нашБ заклонБ ући, чисто нову дрзостБ добБ1емо, и наше парипе, преко мртви бншола на празно едно место отведемо, гди и ватру одма наложимо и приставимо наилепша парчета отт> младогведногт. бБ1вола кувати. Тако за два дана останемо у тои провалји, докле 6 б 1 се Праир1а мало оладила, и мм сами што опоравили, а и наши конби о!;репили. Другогт. дана чусмо грмлавину, кон е сигурно предозначенхе новога оркана , когђ неминуемБ1И прат^оцт. кишица, отб сваке опасности пожара, сигурностб приноси. Трећегт, дана за тили. узлхелш мб 1 опетт, путЋ предасе, и кадЂ наипосле на едну св-^жу и протегнугу здравицу *) стигнелго, то видимо едну шарену, ио претрпл^ћннБЈМЂ страотама, заиста срдцедирагоћу сцену предт. налш. Хиладалга хилнде лежаху у гулама и у гомилама по землви разсута сваког -б рода животна, и нћка лизаху смалаксале уде тћла свога, н-кка опетт, и безт. да устаго, подизаху наилакт, главусвого горе, да 6 б 1 траву око себе растућу попасла. То бвпчше праваРаиска сцена; вуцм и панеери лежали су медву ангјлопи и медв еленилга, а медведи, конби, и 6 б 1 воли наредвали су се густо едант. поредт, другогх, немагоћи ни наил1ан'ћ владе макнутисе. Слћдлтоће ноћи падне плаовита киша коа худна животна разгали. Одлго у готру види слго мм како се на све стране антЈлопи, и елени разлазе, и таки намт, ново урлан4 обиви, да су се и непр1нтелБИ нб 10 ви, панеери и вуцБ! на ноге дигнули- Ббјволи и конби бнвху се такодверт, у гул'1, и ергеле скупили,

*) Здравица ; не означуе само пунну чашу в1на: но и землм неорану.. ил' отђ чега другог-Б не узколебану .