Пештанско-Будимска скоротеча

да не пршми.мЋ за зло шго Ке са мномг, три отт> Царске Гарде, садЂ башт. до-ћздившаОф!ц1ра ргчати: што се ела твше за петт> у едно особа неће, не достати, али кадт> 6б1 се у две собе разделити морало , то не бв1 дотегло. У прочем-Б придодаде онђ , да ћу му а захвалити, кадЂ ст> тако [изображеннв1мт> и разговорнммт. Оф1Ц1рима познанство УЧИНИМ1>, С ђ МИрНБ1МЂ лицемћ , као што ми е то игда, внутрен^ мое расиоложеше дозволнвало, отговоримв а, да ћу себи то за честБ држати, што ћу с - б томђ Господомт. ручати. „Само , заиста и н морамЂ за опроштен'ћ молити/ придодамг ко томе , „да мои слЈга поредЂ мене при трпези седи; нрбо а путуемт. здравлн мога ради, будући врло отђ грчева сградамБ, и заго морамт> служигела могђ , кои добро зна, како треба у таковомт. случаго са мноугб онодиги , увек-Б при себи имати." II се чини као да не видимћ оно непрГлгно впечатлЈЈН1е, кое 6 оваи мои одговорЂ, на крчмара учшпо.окренемЂ му ледка и крозт. то му резумеги дамЂ, да 6б1 самБ радЂ самЂ у соби оста гн, да обучемЂ друге предЂ ручакт> алБине- ТекЂ шго нитковђ таи изБ1ДБе, а Петарк ми сђ пиштолБима додБе и прешапта: „Мои е планЂ направл -ћнт,. Права е истина да су тш лупежи наумили насЂ данасБ смакнути, и друго намЂ ништа не остае, него да ш у томђ претечемо. В б 1 ћете даклеј на спрамЂ едногЂ пуста1е при триези сести; а ону двоицу а на себе пршмамБ. Кадв се путерЂ и СБфЂ на трпезу донесе, то ћу се а ако будемЂ имао времена чаше сђ в 1 номђ латиТИ. А ВБ1 одма убитепИШТОлћмЂ СПраМЂВаСЂ садећегв, у то ћу а са обадва она готовђ 6 б 1 ти . Само пазте да не промашиге. НашЂ живогђ зависи огђ нашегЂ присЈСтва духа и свободе. Мб1 смо ндну игру предузели, ал' шта ћемо ? Овде е садЂ |тако : Т б 1 или н\ а И се обећамЂ Петру, да му у свободи и решителности нећу попустити, и изђ нужде, да самв гоговђ доброд-ћгелБ едну учини ги; а овамо већБ самБ вражки 6 бјо узмрв10. 1оштђ у себе пребратЂ ту седећи и мБ1Слећи сђ таинБ1МЂ страомБ на ужасно-

предстоећу сцену, зачуемЂ л на еданпутт, звечан-ћ мамуза. КрчмарЂ садЂ са комплименти представи мита три Офццра. Вн ћшноств овб 1 прерушенБ! троице крвника , баше врло уиодна , но текЂ опетЂ нешто усил'1зна, и слтисторисана; они поведоше врло свободанЂ, но текЂ не башЂ неприсгоннЂ разгоВОрЂ , и пошто ми сђ неколико комплимента казаше, како за чесгБ себи држе, што ће самномЂ ручати, сви седну. Они свовд роллу нису зло играли , ал' и мени доиундкливи нб 10 ви погледи не могошс башт, са свимђ умаћи; на то и мои широкоплећаги и свободно ступагоћи ПетарЂ кђ нама додке и до мене седе. Л имђ се и?винимб, позБ1вак>ћисе на оно шго самв и крчмару казао, што ће морати сђ нама за едномт, трпезомЂ и а4ои слуга ручати, и тако садЂ започнемо ести. Мени не бвппне никако лшгуће сђ осталима равенсгво држаги, и премда самБ врло гладанЂ 6 бш ; сваки ми 6 залогаи у гуши остао, и п се морадо ст. овомб М010МЂ несгодомЂ и невештЂ чинити, да се не 6 б 1 штогодб осетили мои св участницБ!. Они едоше , пише, шалишесе као што имђ срдце иште, и надутегашесе у загонеткама- Тако нам -б се већк и ручакг скоро свршиваше ; и садЂ кадЂ е крчмарица танБире купила, бацБ1 она мени при томђ еданЂ погледт. опоминнтелнвш, аОф1Ц1р' еданЂ кои е на спрамЂ Петра сед!о, почне нешто гражиги, и иа пБгганћ отговори своимђ друговима; „Аи ,заборавш самвмош бурмутицу!" и пошто ш у сви свои джепови потражи, башЂ као да му на паметЂ у 6данпутБ паде, рече Петру: ; ,Пр1Нне, оћете ли 6 б1ти тако добри да у долбшо собу отидете ? На асталу кодђ куински врата наћићете едну златну бурмутицу ; тамо самв м заборавјо, молимђ донесиге ми к>. а — ПетарЂ са свимђ мирно, и безв да се са столице свое помакао н'ћму огговори, да е онђ слуга свога Господара, и да само нћгове заиовести свршуе. С ђ овб^мђ ненаднв1МЂ а и не у чтиб1мђ ОГГОВОрОМЂ СГОДБеНЂ, сти' сне одлшдђ [^Запђ^] уста, и онда се кђ мени но текЂ онегЂ лшбезно сђ томђ молбом 1 " окрене, да 6 б 1 самв п слуги момђ заповед1°