Пештанско-Будимска скоротеча

да му 10 донесе. Иа опо се п не мало сбуцћпл>, но срећомт, на то крчиарица додве са суромЋ и воћемт.: и н тако нбоизи да доџесе бурмутицу рекнемт.. Одма додке она натра! т> говорећи, да на месту реченноме никакове бурмутице нема. — „Добро, добро/ отговори одлгодђ равнодушно, „донесте намЂ 10штб и едно стакло шампанФ»ра- к Ова садт. заповестк овога одлшда , коа и тако сувише за мои страхт. бв1аше, сад-ћ леса свимћ у томђ, чега самв се боно ув^ри, и а сад ћ сву мого бодроств у себе приберемт>, јито већв р^шителнвш тренутакч> ту бнше. Тект. што « изђ трапезар1е, да заповедвено в1но донесе крчмарица ступила, а то ти се узврполви убрисачу свош тражити, поредЂ мене седећи Оф1ц1рт., и Нетру повелителнммЂ тономђ заповеди , да ш одоздо изђ собе донесе. Ио мои р4шителнБ1и пратшцђ, онако му исто као и при првомЂ маневеру отговори, придодавши к'тому да ће одма крчмарица доћи, па нека шо пошхЈз. КадЂ е донетт. шампанћр-г,, а онђ надве подђ трапезомЂ мараму, иош е навалице самт. доле бацјо. Крчмарица опетт> садт, трапезарјш остави:и а погледт. н!јзинт> нигда заборавит' нећу ; кои ми 6 бацмла, окренувши се 10ШТЂ бданпутт. у вратмма, и запмтаинш ме вда ли л јоштђ што заповедам -б? Учинила ми се, као да ми хтеде подвикнути; ;; Твои саат «. куца; мм се више нећемо видити \ и — Стакло нодве у округт,. Кадт, редт. додве на Иетра онт. менинаточи, и знакЂ, да ејвреме, даде. Д на ово савБ пребледимв, а онб живо сгакло на трапезу спусти и упмта ;; Вама нЈе добро Госиодине? ;; Ше!" огговоримт. а замуклимт. гласомЂ- — — /I самБ добро знашта Петарт. мвшлнше са овбгмб пб11'ан-ћмЂ, али шга ћу, кадЂ ми е цело т4;ло бмло као умануто (де1ађшГ). „ХоКете ли ваше каплБице?" упмта ме ПетарЂ напрасно, и Двипивши узправисе за мномђ као да ме ч Јва, па погегне пиштол Ј ј изђ обадва ха•^ине му джеиа, и прошри, као мунн первомЂ и ДРЈ гомђ одлшду, кои круто предЂ НБИМе седБаху, по куглу.

И пре него што се 1 ошгђ отђ првогЂ овогђ поздрава [ис5«т'а[сђип(5 увнезапл!>ша ?] разсвћст!о треКи пустајп, нцепари га ПетарЂ за гушу и бречи га са столице награшке о землш, иакт, ме викне у помоћв, Страшнми таи тренутакЂ поплаши ме изђ могђ претрнућа(^аггђеЈЈ), и тако намЂ лако буде надвладати овога одлгода. ПетарЂ му садЂ руке наогмко свеже сђ мо1омђ убрисачомЂ, и тури му едну чанакбезу [©етеГГе] у уста , а другомЂ чу замота и Јвеже главу, 1оштђ су пунна бБ1ла моа обадва пиштолн —„СадЂ Господине/ викне ПетарЂ, ;; држте тога лупежа подЂзаптомЂ, докђ л штранвке донесемЂ. Ако бм се текЂ промиголБШ, скреш'те оба пиштола у нћга," — За два е минуга ИетарЂ опетЂ бмо кодђ мене; ишао е у шталу, донео штранБке и све доле промотрш. КадЂ смо дакле садЂ овогђ безд^лника круто уемчили и увезали га , а такодверЂ и увћрилисе да су она обоица мртва , то ми рече ПетарЂ: „куКа е ова праздна а ћу у наиближе село отрчати, кое одавде наивише за две мил& отстои, да доведемЂ четнике. В б 1 се ништа више боати немате." И заклшчамЂ врата у трапезарји, позатворамЂ капке на прозори, и будемЂ преправанЂ, ако 6 б 1 тко на ме ударш. Та два сата, коа самЂ провео у трапозар^и докле е се ПегарЂ натрагЂ вратш, учине ми се као нека мала в^читостб . Икућа е сва у тишинн 6 б1ла- Иа последку додве Нетарв натрагЂ са еднммЂ мироиопечителнБЈМЂ суд1омЂ и са два четника- Крчма се свудЂ и горе и доле прогледа, и ниедна се жива душа не надве. Ио у подруму, когђ е уХОДЂ ПрИКрБ1ТЂ СЂ дрвланикомЂ [©геппђо^Ј 6 б 1 о ; нашли су се као што самБ кашнћ разузгћо, у едномЂбунару нашлесусе лшдске целокупне кости, кое су погребене бмле у дворишту цркве Мец1ерске. Ово пусгаинско гнбиздо , по свои прилицБ1 отђ 4 тежака у тои околини, после неколико дана за овммђ случаемЂ, буде запал'ћно и са свимђ изгори. Иити крчмару нити лепои крчмарицм могаше се кадгодђ у трагЂ ући , премда су властителки