Пештанско-Будимска скоротеча

реиско о Х1ини е и преголемо- Тако е у в аинов1е време испало за рукомЂ те се име с адашн -ћгЂ Влад^ћтели Х1незскогт. докјчило Онђ се сир^чв зове Мјинмшгђ, и почео е 2. Септемврја 1829 владати, кадт. мј се 0 таЦЂ К.1а-кш1"Б „у царство безсмертнв! пре сел1о", као тто се тамо у двору говори, к адт> Владћтелћ умре. Мјинминг-б е до 60» 1'одина старт., пакт. нити притнжава особига, нити саснимЂ невалала своиства, Кадт. смо мм о тако обв1чнв1МЂ стварма ХшезскимЂ 10 штб неизвћшгени , то се лагко мнслити дае, како су многе тамошнФ. ствари нама или сасвимт. ненознаге, или тект. V полакт. познате. — И колико се о Х1ини докучити могло , заиста у нбои има таковв1 Јпотреблен1н, о коима Европеицт. никадт. ни санно Н1е. Она е 10 штб онда, кадт. е Европа полт. цустмна бБ1ла и више див1егт. зверБтни не! о ли лтодји имала , тако возд&лана бмла , какова се данаст. видити може. Много су отђ онога, што е Европеицв1ма пре 50. година, а от б другога , што е овима тект. пре 3. 4. или 5 година познато постало, Хшези Ј опггб пре неколико столћТ1а знали. Банке су на примћртћ у Европи тект. пре 50 година постале, а то е кодђ Х1неза стварт. стародревна. Ползу НБЈову Хшези су 10 штб пре неколико стол^тја увидили- I б а Б а т у т а кои е по Хшни четрнестогђ ,стол4т1Н путовао, пише , да су банке кодт. Х1неза велике као дланг, и на свакои ЦарскЈи печатн уДарент.. 1/1 кадт. се отђ овм кон подерала. то се променила у Царскои касси: дакле сасвимЂ као и кодђ насЂ, ПапшрЂ се у Европи правити почео отприлике пре 600. година; а Хшези су га К шјтб пре 1000 година совершено и много готовили- Кнћигопечатна е у Европи п()е 400. година заведена; а у Хјини и незна се, кадЂ е изнађена; ербо се отђ давна сђ нбоМе тамо служе- О с в 'Јк т л е н ^ у л и ц а текЂ °е у Европи започело пре 150 година; а у Хшни откако се оно упогрблава ни памтиги не можесе- Оо рце лланЂ ЕвропеицБ1 поЧели су правити пре 140 година, а у Хш-

ни га веКБ и 1000 година сготовлнваш. Тако Свилод"ћл1е а и барутЂ Хшезима е много пре, познагЂ 6 бш него Евроиеицмма. —

ШБАВИТЕЛБ. П " В г ^стб изђ Древности Србске, (Одг Мнлоша Радоичића) У оно златно време , кадт. е КралБ СтеФанЂ .ТрошЂ Дечансши на престолу Србскомђ сед1о, и кадЂ се лепе крал-ћвине наше Слава у далвне пред^ле овога света разпростирала, живјо е у поглавитомђ СрбЈе граду Нризрену знатанЂ Србскји витезч. , по имену Лшбивои Мл аденовићЂ- Онт. е збогт. свога поштеногб и честитогЂ срдца и сђ нбимђ согоженогђ зрелогЂ разсужденја СаветникЂ кралћвЂ бмо. Добрвш КралБ ДечанскЈи често се чуд1о зрелости ума н-ћговогт., па зато лепе н&гове савете кђ срдцу примагоћи, последнБи дана живота свога, на Славу Божно саград1о е НамастирЂ Дечани дичну задужбину намеравагоКи да у нбои последн"ћ дане живота свога у тишини и мо.шгви сврши. Нашегћ е Лгобивоа младо и старо, мало и велпко почитовало, цела е околина у н^му отца и добротвора смаграла- Благословђ е обштвЈИ н^гову породицу прагјо ; ерЂ снђ своимђ очима ни е могао гледати да н "ћго†6 лижнб 1 и у беди и неволви стенћ , а да му онђ руку помоћи не пружи. Сиротинго наранити и нипоити нћгова е наивећа радостБ овога свега бв1ла- Онт. е помоћв свагда одђ срдца давао , и тамо давао, где е одђ потребе бв1Ло. Леш .1И и честитми карактерЂ н^га е као и свакогЂ честитогђ Србина красго — карактерЂ Гостолго б 1 а, кога сви народи у Србину хвале и до неба уздижу. Често е Лгобивои имао обичаи говорити: л Само да е слоге међу нама Браћо! не бм кралћвини Србскои равне 6в1ло на бело_ме свегу. Тако смо храбри, да нашу мишицу Грци п Бугари иМађари добро познаго; верностБ кђ своме кра-