Пештанско-Будимска скоротеча

иго "прпа 6 Србину светипн — ал све бадава кадЂ Јвен'1. сложни ни смо!" Збогт. »1к)бивоввм добрм д-ћла и предпрјатча бмло му е име по цеиои Србји познато. Али поредт. толикогг поштенн и честитости опетт. е ова благословена дпна, оваи дичнбш витезт. Србсгли велике непрјнтел-ћ имо. А погледаимо и дант. данашнв1и на морално стан"ћ наше лебезна БраКо ! видиКемо на велику несрећу нашу, да како се мало вв1шомђ силомт. заданутт. мужт. у Роду подви, како крепкомв волбомт. и жаркомт. желвомв буди што на срећу Рода и домовине чинити почне: већв се ту злоба и завиств, пакостБ и невалнлсгво са своимђ пакленммт. намерама понвлшш и добрБ1МБ намерама на путт. сташ. Тако се и овде. догодило : Страшимирт. е одт. дугогт. времена заклегвш Лшбивоевт. непр ^ателБ 6 б 10 Он г б е нћму ненрестано зали;е плео, и прилику тражјо какоће не само заслуге Лгобивоеве помрачити , но инћга самогв живота лишити. А зашто? Ни заштодруго, већв шго паклена душа н^ћгова Трпети ни е могла , д а се Слава илемеаа Лк>бивоевогт, по целои кралћвини Србскои као Сунце блиста : да свак' живми доброгт. Лшбивон и н-ћгову породицу благосилл. Невалнло срдце нћгово непрестано е немирт. осећало, а црне ммсли и данк> и ноћу вртиле су му се по глави, како ће онт. већч. еданпутт. Лшбивого главе доћи. — Тако е! Тм си честитвш Лгобивое! твоимт. поштенћм-н твоимт. добрммЂ дћлама и предпрјнтјнма себи непрјатела стеко; а тебн, лепа Краићвино Србска! неда се никако, да мудромт. управомв твои Саиегника цветашт.?. . ! Међу тимт. су непр1ателБи кралк Дечанскогђ Душана противу Отца подизали, и неуморно му ону срамоту предт. очи ставлали, кол га очекуе, ако нћга Дечанскп! изђ наслћдства изклшчи ; додавашћи да е онђ већЂ Законвш наслћдни .Ђ , а не деца изђ другога брака ДечанскогЂ. Душанова блага имирна душа колебала се као морски таласи часЂ на едну, а часЂ на другу страну. К .рал"ћвство изгубити? великш е то ударЂ за д^шу н4гову! На Отца опетЂ ратномЂ уукомЂ поћи ? какавЂ страшнми грехЂ за

н г ћгово добро сртце! Онђ се никако ки е одважити мого оружја противу свога Огца дићи; но наскоро самк Дечанскји чмоКи свжовлћ злоковарне намере, удари на СкадарЂ, све нБиве и вјнограде опустоши па и са .мЂ Душановн дворв са землвомг с [)авни. СадЂ ДечанскогЂ непрштелБи наиу. деснЈш добип!е прилику главе му доћи- Они на нћга нападну , жива га уваге и у 3 вечанЂ градЂ «а женомЂ и децомЂ у загоче1пе одв^ду, где беданЂ Дечинск1и у сужанству и свои животђ оконча.— СадЂДушант. наикраснЈи међу свима смнонима Човеческимн онога века и украшенЂ прекраснвкмк естесгва даровима сђ народнвшЂ пл'ћскомт. диже се на престолЂ Србске кралћвине и круну одђ Данила Архи -Еп1скопа по друпи путЂ прими. Мало времена беше затимЂ ирошло, а .1Ђ Д >шанЂ себе ЦаремЂ Србскимђ прогласи. Лшбивои Младеновићв као СаветниКЂ СтеФана Ароша ДечанскогЂ дјржао се стране нћгове, ниги се како ириволети могао, да свога сгарогЂ краин, коме 6 толико година, верно и ноштено служ10, изневери и на страну Душанип пређе- СадЂ дакле , кадЂ већв кралн Дечанекоп. нестаде , и ДмпанЂ се на пресг -ЛЂ иодиже; СтрашимнрЂ е наилепшу прилику добм<>, како Не Лшбивов кодђ Душана оцрнити и као невсру и издаицу прогласити- Неће се иомбјсли онђ у себи г Лшбивоева Слава разн^сити, докђ е на хмени главе: онђ е на страни ДечанскогЂ бв!о, дакле 6 Душановв иепрЈагелБ. Свакоако се сад-к СграшимирЂ упео, Душану представи-' ти.како му е Лшбивои великИ1 непрјагелв и да ^се заклео догодђ живи о глави нћговои радеги- Овогђ злоковарноп. душманина речи тако су на младо срдце Душаново дћиствовале, да се п^иволео напоследку пакленотђ Страшимира желш испунити. О зависти проклета ;нигде ге небвмо !11ри тихомђ едномЂвечеру.седео 6 Лшбивои сас^пругомЂ сво^омђ Милицомђ и дечицомЂ отеческе савете у витка срдца НБ10ва уливашћи: кадЂ алЂ наеданпутЂ странЂ нек1И приступи и позове Лшбивон да бм сутра данЂ после осмога часа у Скиинтину гл в.