Пештанско-Будимска скоротеча

О Д Г 0 1} 0 Р Б бдногт, Брала Нолбскогс . на слово Ругсоа. кое в 175 1. године одт, Акадеипе Дижонек^награду поиучнио : превео с' Францу Јвкога. « II. ВуичБ. 5| (конацЂ.) НпипохваЈше дћиство 6 натка и художества, вели далћ со^нителБ* она међу .подма лвед^на учтивослт>ј, кого онт> за добро наиани ст. хитрО лпе.лгк и дво .шч^емћ иомешати- .Учтивоств, кои по- нћговомт. мнћнИо с.1ужи само недосгагке покрБ1ваги и цороке нреоблачити. Зарт. бм онђ д»кле жел'10, да се пор< кк авно открвЈвент. указуе; да непристоиностћ присошжена буде нереду , соблазнт. пороку ? Па кадт. учтивоств ова у начину не 6 бј тамант. друго бБ1ла, развћ утанчан^ћ себБ1чности за моћи пороке закрилити , не 6 б 1 ли то гоштб на ползу содрлжества служило, да се иорочант. ке сме тамо поавити онаковћш, као што есте, и да принЈЖденг буде узаимити вид-б прис гоиносги и смерности ? Давно е ве^Б речено,истина права, лицем+.р1е 6 бјло како мV драго по себи мрзско, ОНО 6 при еве.ЧЂ томб похл-Ббствје, кое порокв врлости огдае; оно баремв храни слабе душе одх прил '1 ј11 чивости рђавБ1 примкра. Али сбогт. тога, што она воображена учтивостб , кош за прегворностБ ц г ћне, ј свету веру има, сбогт. тога велимБ на учене роптати, значи нби зло познавати. Човект. може 6 б 1 ти јчтивђ безћ да е претворант.; може 6 бии заисга и едно и друго безЂ да е Јправо ученг, и шта се гоштб чешће догађа, може 6 б1ти доиста учент. безт. да е јчтивт.. Лгобоввсамоће, вкјсђ кнкига, мало жел-ћ ЈказБ1вати се ј онаковимт. дрЈЖствама, коа баинБшт. светомв називаго, мало наклоности тамо ст. дражестима поавитисе, мало надежде тамо допасгисе и блистати , нераз^ лЈчна досада маловажнБ1 и скоро неподноснб ! забава за духове разМБШЈлнванго обик. новенне; све ово притиче лепа дружства исто тако страннимт. за Јченогт. јчиниги,

као што онт. одт. нби сгранстауе. Како бм онт. изгледао у овбкм-б окруанлма ? Иогледаите ове честе забаве, посмотриге н-ћгово замБппл 1;но лице, н1;гове разуине речи, зреле разговоре, дубоко незнансгно нково наиобБ1чн1и нов| вкЈсЈа (беа шоЈев) и свеобштБ! обичад. Чрезт. смешностБ , кого у оваковолгБ крлгу при себи има. и кого овде находи ; чрезт. усилавана, кое осећа и кое проузрокуе, зачаст. он б дрл 1 има, зачаст. Н'Јј.лхј дрјги на досаду бБшаго. Онб незадоволннЂ одлази, а остали су весма задоволБнн видеКи га одлазити. Онч. внутренн-ћ мери све оне, кое оставла; а ови вБ1сокоЈЛ1но ругаго се одлазећемт. ; и међутимт. докт. оваи надк пороцБ1ма нб 1 овима еца , они му недостатке изсменваго- Али сви ови недостатцБ1 посвему, доста су сирама прави равнодушни:и уовима недостатцБша состои се сво зло, што можда више учени, неже^и едан-в, дјжност г б имаго не 6 б 1 ти тако порични , као што сј они , кои нби оговараго. Али п е владе налка и художества, придодае сачинителБ, 6бтло е пространји Царства, насилн1и освоенн, славнш ратника. Да Н1е, као словословч., него као мудролгобац б (р1н1о8ор1!е) говор!о, онт. 6 б 1 рекао, да е ј оно време више дрзновешш лгодш бмло, кои, насилнБШЂ своиуп . страсгима занешени , водећи, у пратнБи свогои великЈ чету робова, нападали су спокоине народе, подирмили онакове народе, кои ратоборство разумевали нису, подчинили државе, ј кои* ма ХЈдожесгва нбгови.лгб напраснБ1 «б Јстремленама никаковБш предтћлв положила нисј ; храбростт. шлова н1е друго бБ1ла, развћ дивлнчесгво, гоначество НБ1ово не дј>јго , разв"ћ свирЈапство, освоена нБ10ва безчовечностБ; ово сј 6б1ли бурни изливи , кои сј стим 'Б више опЈстошен^а чинили, шго су мантћ препона налазили. Па тект. што сј ове бЈрћ проуиле; али ти нишган1е посленки заостало, развгћ стопе нрости, никаковБШ начинт.ј др' жавоправителБСтва, нити законг, нити Јредба, никаково место ше 1и заЈсгавиги и ст> побћђенБЈМЂ народима соединити могло.