Пештанско-Будимска скоротеча

Вали сравнити сб онвшг временомЂ. ригпости и дивлачества, ова срећна стол4т1н, у коима су науке д\хт. реда и правде свјј . ди резстле. ДанашнћимЂ д.чномђ ређи: али рраведнзи сј ратови; ман4 има усхитигелнћ1, а .1И више шначнв! д4ла; мамћ крвави, али нише славнм поб^ћда; ман-ћ наираснв1, али више безбћднв! оовоен!« ; ман!> насилнм, али више славнв! ратника, знашћи ет. умеррносћу поб'ћдити , човечно ст, поб ^ђенима поступамћи : чеетолгобге е НБ10вт. предводителв; слава шЛова награда. Међутилп., врли сачннителв, велика се у биткама раалика прим-ћтити дав међу снром^шнвгм-в народима, кое Варварима, и бога гвЈМ-к, кое добро устрОбНБгмЂ народима називат. Види се д 1 Руссо никадт, н!б прилику имао изблиза искусиги, шта се на боишту сбмва. Зарт, е то чудо, што се варвари ман г 1> ште1е, и векма се на опасностт. излажу? 11 .1 побћдили или побкђени бмли, буди как> мV драго, они утргно добмгч. имагч ако падежт. свош преживе. Али шга надежда маловажне корвЈСТи, или управо рећи шта скотско очаннћ у срдце овб ! крвожеднм лгодш улива, то исто дужносп. и чувства уливаго у оне б.тагородне д- ше, кое се ;на оточество жертвмо; ст. томт. разликомт., кого Н1е могао сачинителБ прим4тити, што е храброст-в овмхћ ладнокрвнја, обозрителша, мудр'|е руковођена ; и баигв тога ради свагда е у усикху известн!«. Али нааоследакЂ Сократт., и самт. разглашенвш Сократт, зииарао е иротив'Б наука свог-в доба. Зарн се тому чудити вала. Непоколебимо вмсокол \пв Стоиккшаца, жен<-,ка мегкост'Б ЕпЈкурекнаца, безгемелвна суемудрјн Пиррхон1лнаца, сврабт. препиранн, суетна остроумства, безброина заблуђенн, гадни пороцв1 осквернули су у оно време Ф 1 лозоф 1 го , и обезчестили Ф1лозоФе. Тое бв1ло злоупотребленгћ наука, а не науке саме, шта е овди велик1и човект. осуђавао , и мв1 га исто гако осуђавамо. Али злоупотреблен-ћ, кое се одт. какове ствари чини, предполаже добро употреблен^ , кое се одт, исте ствари чинити може. Та имали Штогодт. на свету, шга се на зло употре-

бити не бн могло ? Па ако е, на примерг каковвш безименитв1и списателБ, зашгиштавагоћи неупутну страну еданпутт. злоупотребш плодностб свогђ разуиа и лагкостЂ свогт, пера, зарт. му зато забранити валд употреблен^ гога у дрп има приликама; и у другима н г &го1шп> врлоум^н [§еп!е] достоиН1ИМТ, предметима? За моћи укинуги гдикоа изступленн неумерености, зарт, е нуждно све вјнограде изкоренитн. Мамурт. разума сурвао е неке учене у наичудеопе сметн-ћ; то немогу таити, тога ради уздвииемЂ. Иобеседама гдикои ученш.у кнБИгама гдикои Други, в&роисповестт. се изметула у лицелгћр1е.побожностБу суев+.р1р, богос.швјау заблуђнн М, П|1авдосло1нех инатт. ик в> у, звездонмукв V одгудително звездословЈе, естествослов1е л безбожностт.. О у какова заблуђена не упушта се играчка наичудноватш иредсудјд, наинеупутн1им 'б мнЈлпнма приврженв, наибезумнпшђ сусгемама увртоглав .гЈЈНЋ разумт. човеческш, кадт., лагкомвшленнои лшбопмтноети оддатт. жели прећи границе, кое му е она иста рука назначила, кон е мору иред"ћле положила! Али залудт. таласи ричу и уздижу се, залуду се нростно на прогивне обале устремлгого ; наскоро принуждене натрагЋ савиги се, враћаго се у нћдро е>ера, и не осгавлнш друго ништа на прибрежјш, развк лагку пену кон се зачасв изпари , или иомичнвш песакт., кои намт. подт. стопама изчезава. бстественнвш образацв суегнв! напрезанн разума , кадт. доскочицама царствугоћегБ воображенн зажаренн свакилгв вегрићомк на^ке занети се давагоћи, смћлим -Б полетомт. хоКе да се возввши вниие свогт. окруж1н усилава се проникнути у оно , шта му н1е дато докучити. Али науке далеко удалћне подобна изступлешн опуномоћавати, пуне су прописа, кои ш осуђаваго: и истинитми мудрацт., кои никадт. ИЗЂ ОЧ1ГО не губи буКТБ1НГО ОДКрИ'Г1Н, кои свагда верно слћдуе не погрешнои сказалвки зак >ниге власти, сгупа безб г ћдно, хо| ди св поверенћмт.; сп ћши великимт. кораклаима у кругу наука, бвша полезант. I содружеству, чествуе свое отечество, из-