Пештанско-Будимска скоротеча

вршава свои течаи у невиности, и са сиавомт. га окончава.

ИВБАВИТЕЛБ. Пов^стб изђ Древности Србске, (Одт, Мииоша Радоичића) (продЈ <кен1е.) II. Сунце е већв вбјсоко одскочило 6 бјло и слиниујђ зрнцима своима благословену землго негдашнћ Славе наше и престолнвш градт> Призрент. осветлнвало: кадт. се у дворт, Царскш сви Саветници и племићн Србскога Царсгва — цвет -Б витежког -Б Народа скупише. Међу нвима е бмо Лшбивои МладеновићБ и Сграшимир -Б заклетБЈИ ЛшбивоевЂ непр1НтелБ. Посие узаимногЂ поздрава различне водише разговоре, док-б се едном-б врата не отворише и Царевт. Лшбимацт. Милошт. СтеФановићБ у собу кђ нбима не дође- „Помош Богт. браКо моа!" Ево ће нам' садт. и нашБ светлБШ Царе доћи.* На ове речи цела га дрджбина учтиво одпоздрави са „Богб те помогао брате с ! и ставише се у два реда. Сад1, Стефан-Б Душан -б Силнбш ступи међу свое Саветнике. Шјгово иначе весело , ведро и лгобко ли це садт. е мало намрштено, у витежкои досницб1 св010и носи он'б Скиптр '1. Цчрскш. Тело му е ватрено црвенвшт. скерлетомт. украшено. Главу му круна Царевине Србске дичи. Онћ ступа у среду дружбине скупл-ћне, баца наеданпутт. на нш оштрми свои погледт.. Она е на едно колено клекнула пр **дђ моћнимт, своимт. владателћмг. Некји приметише, да е Душанг мало дуже на Л10бивоа Младеновића гледао. Садт. сл-ћди дубока тишина у сали. ДушантЕ. седа на свои Царскш тронт. , и сви СаветницБ! н^гови на опред^лена места долазе. Онт. започин"ћ овако громовитБ1М "Б гласомЂ Сабору Србскомт. беседити : „ВожЈомт. помоћу владагоћи Србскомт, Царевиномт., сазвао самБ васЂ храбри соколови Србски, да вамЂ за вашу верностБ, кого сте ми досадЂ указивали, лепо захвалимЂ. Н ћу се одђ мое

стране непрестано трудити, да Ц а р е в и н а С р б с к а све болЗ. и бои"ћ напредуе , и да <-н Слава н"ћнау далвину света разпростире. Вм само моћни стубови Царевине мое, лгобите милу отачбину свого, недаите, да несити непр^нтелБ у землго нашу ступа, недаимо беззаконицмма корачати, да намЂ Олтаре * наше, да намЂ славне Задушбине обезбоже, и оне свете храмове, кое смо мб1 вбјшн^ћмЂ Творцу на славу саградили, разру* ше, и разоре! №е ли бол-јк славно борећи се крвт. пролити. него безславно живити. Народе! лгоби отачбину свого! ерЂ шта чини, да народи у миру и сиокоиству срећне уживаго дане ? ЛгобавБ кђ отачбини. Шта чини. да црни и страовити непрјнтела облацБ1 као сћнЂ прама нркоме изчезаваго сунцу? ЛгобавБ кђ огачбини. Шта чини Народе мои ! да срећа и благостанћ државе као нерушиме постаго стћне ? ЛгобавБ кђ отачбини. 1/1 опетЂ ВасЂ заклин 'ћмЂ Богомђ живимђ, да лгобите домовину свого, и будете гои в"ћрни до капи крви, самном-в заеднп. А да 6 бј Б огђ почетакЂ Царована мпга благословш, сви Браћо! скупа частнв 1 мђ крстомЂ прекрстимо се, и име 'Гворца споменимо, пдкб ш га онђ и срећа гоначка даде," К .адЂ С. ДушанЂ свого беседу саврши, онда цео СаборЂ скупа запои; Царго НебеснБ1и, Ут кшителго , Д д ше истинми и т. д. СадЂ се дуже времена о наредбама државнвкм' саветовало, напоследку устане еданв и рекне, да е прво и прво нуждно да владателБ свакЈи у ночетку владанн свога даде НамасгирЂ у Славу буди комђ Светителго саградити; ерЂ иначе неће нћгова влада срећна и дуговечна бмги. На то Лгобивои Младеновићв устане и тихимђ но лгобкимЂ започае гласомЂ ; „Светлми Царе ; и СлавнБШ Саборе! Лепа е и красна стварв на славу Бож1го намастире зидати, да бм намЂ наше православЈе више и вишс блистало- II као и свакш Србинв лгобимЂ нашу свету, православну веру, да 6 б1 и последнго капЂ крви за нго пролго. Али светла Круно! ако хоћешЂ да ти НародЂ просвештенЂ буде то ће наибол г ћ обии , да се школе лепм наука на млоги мести наше-