Пештанско-Будимска скоротеча

га цар ства подигну ; л1оди Јчени да се изт. I Цариграда овамо позову и науке да преда1<)? докн <:е не бм времен >мт. и млади србсК и уиови раавиии и просветили. Они ће теби прибавити верне поданике , они ће цркј ) И дати бо.гк Свепленике, него што су данаст. : е[>1» како ће он в Народт. поучити, ладт. сам'1. , ништа или врло мало зна; они |,е бол ћ дати воинике, и сваколп. станго способн1б служител-ћ- Изт. намастира нитта овога не доб^а се. Кадт, ово добро уредишт., онда гек' можешт. по примеру ста|)ји твои Задушбину на Славу Свегитела чинити. ,,Кадт. ово Лгобивои изговори, ђипи иукавми Страшимирт. ,.Види садт. светлми Царе ! кога на свов зло у дра^ави имашт. »1готу гуго, коа Законт. хоће да менн. Види садт. државногт. Саветника, кои намастире обара , и сагимк свету веру нашу. Мм школа доста имамо, шта Ке нам' болћ, кадт. се кодт. наст Часловацк и Псалтирт. читати, писатии шта више и нешто рачуниги може човект. научити." Лгобивои таки осети намеру овог' под. муклогт. сатане. Заго онт. ни наиманћ духомђ не клоне , него овако мужествено на ново заночне : Како Страшимире! знашт. онако и говоришт., да си Кутео, бол-ћ бм бмло! Зар-н се у читанго, писанго и рачуненго цеиа састои наука. О да е Бо> т. дао . да одавно Србјн има такове уредбе школскекао што ее у Цариграду и дрдт имт. крал&виннма налззе,донко 6 бј она лепо цветала, н целомт» свету п ознага бв!ла. Но хвала Богу, 1 оштб ни е доцкант.: е;р'ћ добро почети ни е никадт. доцкант.- М 1.1 ано хоКемо да наша Царевина една измеру првм буде, посгараимо се не само о рагу и воиницшма, него о На> кама, ерч. без'Б овв1 не може се напредовати , и башх ако бв1 срећно оруннемЂ млоге землћ задобили, ове наугв дуговечне бћ1ти нећеду. А зашго ? бво ме добро по. сл> шаите! Служител к способне одкудаКе имати Царх безт. наука? никадт. никаквогг. — Они кои ће Судцм бв1ти, где ће права научити, и где Ке чути шта е правда, и како го лгобити вала, безт. наука ? Они кои у великимт. достоннствама живе, ве-

лика д-ћ !а и послове одправлнго, кое е^но Ца|»ствога другилгвводи дант.и ноћт.,г.1е ће на учити ове послове? Они кои домовину брсне где ће научити шта е домовина , шга е лобавт. К1. долговини? Он • кои се сгарали буду обогатити државу нашу , одкудт. да се науче 7 како у овомт. послу поступаги вала ? Кон буду Свештеницв! и Монаси , од (. кудт, да се науче, како Бога познаватч и почитоватц валн, како се н ћму молити ? Одт. ку ц. Ке знати сво1ои пастви проповед^ти , волго Бо&то? Одт. куда ће знати Народт. на добарт. пу г-в насгавити, и&га у слоги и миру чуватш, Родителви \1а дужности нв!ове нрама сво 1ои деци, деци пакт. дужносги, пра ма своји Родигела често предт. очи ста-" влн ти, живогу полезнс науке давати, и млога друга- — Све ово Лгобезни мои добвш се нзт. наука. Оне човека за свашто способнвоп. чине. Оне су права срећа народна; ер^в, где оне цветаго, ту и землед ^лацЂ другч1е мб1сли и умствуе- Зашто су кадгодк Грцв1 славни бв]ли ? Заиста нби н1« оруж^е на ту славу п<>пело, него науке, пакв ето и .дант. данашнви остае име нн10во безс\1ртно. Зашто беше Риит. Господарн целога света, не збогв другог'1. каквог' узро .а,него збсзгт. наука, кое су нби научиле како Ке ду се на све краеве света прославити, и промвцслите се; кадт. е Р им б у наивећои слави блметао? кад 'б су науке у наиболћмт. цвету бБ1.ле.— Тако свет.љшјЦаре! и Сл Саборе! иршо и прво да се о Нросвети Наро. д а Србскогт. постаралт; ер ». ово е прави ис*гочник 'б ис.тине и правде, вере и лгобави, а сввке доој . од К т ^ лп . (продужнЈје се.)

С 1» Д .V Н А В А. У Ср, II. Нов- ево вр К б три године дана как;о се о поболшанго сганн Саештеническо1"—к . и УчителБСкогЂ збори, и на ПБТган"!! „ш гга ћемои какоКеио"? одг<>вара, не 6 б 1 ли бол'ћ бБ1ло ,дасе оканелш тогт. суегногк писанн (ил1и добро писати, или никако.) и да се поддунрелт озбилнски , колико кои лхоже.да наумт. вс Ј јб еданпутх Зора огране, и Сун-