Пештанско-Будимска скоротеча

„А хђ ! а ти помоћи не могу® рече тродутт. таковнмг позорћмЂ ДЈШант,, „Твои супругг погинути мора, ерт. е одвеКв опасант. држави нашои. Заго опетв тб1 ст. децомт. беат. помоКи остати нећешЂ- Н ћу З а тебе и твот дечицу бригу водити." Смилуи се светивхи царе крозт. плачЂ говораше Милица , и на ову сироту дечицу; поклони имб родитела, кои е искрено лобјо свои Родт., кои се данЂ и ноКт. брицуо о среКи и напредку отечества нашегт., нои е веКв много година верно служјо држави овои ; иак - н завид.љиви непр1атеиви нћгови садт. хоКе да му главе дођу. Моклони нкму жиногт, и мене осуди нп см|>т|1. И Ку радостно з» свога мужа самр тну чашу испити и — Садт, бризну и деца плакати , лшбеКи халвнну Душанову д Милоств! Милостб отцу намЈемт.!" Овосе ако косн» ло срца Душанпвог ћ ;Суза се на лицу н^говомђ укачала , и проговараЈоКи речи; „Н с,амБ се »аклео; не могу садт. помоКи" из1 - уби се исиред н очио н-кни у таму. „Тежко мени и моти сиротои дечици повиче тужна Милица и надне у несвесњ VI. НоКб е ти\а небо е ведро, звезде се СН10 , — возд^хт. е мирант,, дубока нолноКна тишина царуе, — само 10 листђ одт, тополе кад-Б и кадн прекидаше; месецх благу светлостБ сипа на лепкш Приз I ент> и осветлнва ВБ1сока зданјн н^ћгова. У бднои мрачнои кули стен"!, у тежкимт, ланЦмма «/1к)бинои пунт. ужаснБ1 ммс.ии. „Кудг те сб правога пута одведоше ласкателБИ твои о Душане! Д.миане! Н добро познаемЋ твојо благу душу. Тм Кешт. се лк)то кпати.Ахт, Боже мои ! Боже мои! што чине •'Годи овога св- та, како се отимам за елавомт, и другога живота лишаваго, а не мб 1^ле да Ке предт, неумитнммт, судзомђ од'"ворт. давати! Но тб 1 Створителго мои ( }крепи срце мое да спокоант, самртну поП1бмт, чашу, а душу прјими у крвмо бла|( >сти твое. Опрости ми , ако самБ ти или "омбјсломт , или нехогеКи сагрешт \ а Огачбино .побезна, сладка отачбино! Тм

си мене као твога верногт, сБ1на неговала, и до правога савршенства довела : зато самБ н цео мои животђ на среКу и благостан"!; твое — само твое — жертвовао. У ерећнбјмђ твоимђ данима све сзмб п слабе силе мое иао вернБШ сбшћ на то употреблавао, да се тбј укрепишБ, да цветаш -б, да се у свима краевима земалБскогЂ светв славишг, и да по народима твое узносисе име. А садт, прими т"ћло мое, кадЂ духЂ благоме одлети небу — прими землво драга, и мила землБО свете отачбине мое. А гбј Отче благЈи, Боже мои! бацм свемогуКш погледч. твои , на милу домовину мого: простри свету Десницу тг.ого на Србпо; крени е и блажи е росомк благодети твое, и не даи Отче благш, да се црви изт. потае увуку, да се злобне душе иоавлгого, кои Ке срушити сву среКу и благостанћ нћно ИеКв и треКи петлови запеваше. Лгобивого садт, синви камент. на срце паде; ербо га они опоменуше,да е она зора заплавила, коа за собомт, црнвш данв носи , дант. у кои му гинути валн ! Он г б се садт, на ново у гужне ммсли баца, онт, се садт, опоминк лепе свое младости, веселБ! часова, и славе живота свога, вернБ1 сво1и прјателн и сродника- А кадЂ му верна н^ћгова лгоба и добра дечица на паметЂ дођоше, оКе одђ туге да му се срце разпадне. — „Ахт, да тежко ти се одт, белогЂ света раставити! О да тежкоти е свему реКи последнви путЂ „ С ђ Богом'1,. а Клгоч-б зашкрини, и гвоздена тавнице врата отворише се- Чуварв тивнице и Дуовникт. у нутра ступише. Онаи да знакт, Јгобивого, да е Дуовникт, дошао да га исповеди и пречести, и заплмт, да га на место губилишта одпрати. Лгобивои, кадЂ веКт, види да нема спасенја исповеди. Дуовнику чисту и непорочну сав^стн свого; затимЂ прекрсти се и полгоби частнбш крстЂ ДуовникЂ му молитву очига, и препоручи га милости вбшш^гт , Творца^ Садт, обоица на пол'К ступише, - Народа е пуно; оружа се саго, добоши лупаго; V свакога срдцу диже «е стра и трепетЂ; свакога удове све веКа пролази еза; гро-