Пештанско-Будимска скоротеча

зи се €в;»к1и страшнога д-ћла овога. Воиницм оруж ши стоз v два реда, а у срндт> нви стЈиа несј)еКнми Лгобивои са Дјовникомт«. Мртва тишина царуе. Они се све више и више долхј Лшбивоевомт, 6ии«е, где е и губилиште спрал^но. Цео Србск1иРодт.жаии за овммђ невинимн човекомг. Да! и саме нћгове ненр^дтеић, кои су му о гиави радили, садт. савесгћ гриае, и лшго се кам збоггпосгупкасвога. М.чоги садЂ нунисуза приступе Л|обивош лгобећи му руке и скутт.; ерт. имт. е за целогт« живота свогт. као отац'Б био! — — Али, ах -б тужанв и жалостант., какво га чепа шшг позор к код в свога собс гвеногв дома? —!! — На равницм, простртои црвеномЂ чоммђ , предт. самвшч. домомт. */1 јобивоеввшЂ спрал"ћно е страшно губилишгеСт. ГОЛБ1М1. мачелп, у руцичекао ецелатт. на жертву ладнокрвно. На врати клечи Милица у црно одело обучена са својолп. ненкомт. дечицомБ, коа су са Матеролгв заедно очи небу подигли. При оваковол1Ђ позорш, стегнуше се прси несреКног б Лмбивоа одт. жалости тако, да дисаги ни е могао. Онт. сузе последнЈ} потокомб л!е,и садт. тект. рађасеу н4мулм6 овб кт. супружеском -б животу , кадЂ угледа жалосну свом, верну супругу са неаколхЂ дечицолхБ. ,, \1и шце ! ахт.! бедна супруго моа • Зашго лш смртБ тако тежко пада?" повиче Лмбивои и баци се уцвел'&н 'б у обвт^в верне супруге свое. „Огче! нашх сладкји отче !*' повикаше деца грлећи га и лмбећи. ПлачБ и ецан'& целогљ народа пратили с у ужасно позор± ово. Сад -б на црквенои кули удари шестми част>, и полковникт. воииичкогб од"ћлеша ступи кт.Лмбивом иречв: „П тти брате ! ако 10шк имашЂ са женомн тво10мн говориги. ШестБ1И е част. већБ Јдарш, мени е строго наложено, да брзо готово буде." ,,Н сал1Ђ са свимђ преправанЂ мужествено одговори Лшбивои ,.ерв ништб друго немал1Ђ, него да ш вв1шнћ \1ђ творцу препоруЧИЛ1Ђ , кодб кога Ку скоро самЂ бвгги-'' „Не! не! нелмгЈ н гебе пустити новиче ддна Милица. (конацг си'Јдуе.)

И СЛЋПА Д1>ЦА ИД.УЋИ У ШКОЛУ 1 МОГУ СЕ .У НА.УКАМА ИОЛЗОВАТИ АкоеЛ чителБ обучен ч. и в Ј јштђ са сл |ј. помђ д'ћцол1Ђ у призренпо школски предл1ета постунати; ]то могу и слћпа д кца не безг хасне у лгћсту свогб рождегпн школу поскшавати. Накв управЂ да се и догоди, да УчителБ сбогЂ великогн числа други ученика или соогђ каковогЂ другогЂ узрока и не буде у станм са с .гћполгн д ћцомЂ оба. шка заниматисе ; то Кеду она ипак-ћ наставлен1н учител 'ћва и отговарани ученика само ел>шамКи много више научити, него што би се вћровати могло. XI она сир"ћч1. норедЂ друге д'ћце уиражнавам свом пал^етт, и свои разумЂ, и она науку хр1СТ1анску чешће чумКи езгру изђ н^ћ ночерпе, и оиа ра. чунити изђ главе науче, као увештесе и у поннм, а и Грамматјческа правила у главу утуве. Сл -ћпа д4ца посвак1и данг слушамћи читанн други ученика и изаснеша (толкованн) учител4ва, тако ш запамте, да у станм буду на сва пмтанд точно отговарати. Она се лшгу ползовати и у салшмЂ писана наставленјм пол1оћ1м толковаша Граммагјчески правила, и ако се кои списакЂ гласно предае, то га она лагко на памегв науче. КадЂ други ученицБ! на табли рачуне пакЂ ако илгн УчителБ рачуне гласно задае, то се често догодити може, да погдикои рачунЂ и сл^ћпо д"ћте пре изђ главе израчуни, него што га на табли израде. Сл -ћпа д-ћца већБ у треКои, четвертои своми години у школј слатисе могј; ербо она много пре огђ друге д ћце зру; сл^дователно много пре способна постану и за учен^, него друга д'ћца. Она ран^е осћге нужду науке, и зато посћпдавамћи школу велику радостБи Јгћшеше налазе, едно зато, што ј школи Јчебне предмете слјшаи)ћи и памтећи 10 и т4ло и дјхђ свои занилхам. а другс з*то, што сн дрЈгоив дЈјцоиђ чешће разигравамћисе МБ1сли свое разведре-