Пештанско-Будимска скоротеча

лршмао, што 6 6% сногб , горопадногв и досадногт> Полковника сћ овогђ св-ћта скинјо: и онт> е овако оваи свои удвои приповкдао; Кадт» се врата за нама затворе, нађемо се обоица у наивећои помрчини. Л се некако отђ мога противборца на дрЈгу сале страну ЈдалимЂ, гди наумимт. немичЈћи се чекати , докђ се онт. гдигодт, помакне; но ово исто и он -б јчини , и тако незнадосмо, гди се кои налази. Кадт, , ал' јчини ми сс, да се преда мномх засв^тле два ока, на кое одма оп »лимђ; но кадт, 6 мои пиштоле, плануо спазимт, н Полк<>вника чакт. на другои страни сале, кои у истми махт. и мене јочи, и таки свомђ пиштолм даде ватрЈ: но на срећу мош незгоди ме, и тако обоица бацвЈМО праздне пиштол^. А кадт, онх прим-ћти, да ме е ироманло, одма полети на мепе ск мачемЂ; ал' и ст, овимђ иесмгшивши ме, опетт, се изггбимо. СадЂ ишова п чнемо едант, на другогт, пазиги, да бв! дозн ли гди е кои ; и мора бити, да е онђ какогодЋ дочуо или мое дмсан!;, или миц;1н!;, кадт, изненада и другш свои пиштолв избацн, сг коимт, ме истина погоди, ал' ме сасвимк необори: и тако опетт, полети сб мачемт, на мене, коме самБ л сретно дотле измБ1цао , докле не до6бј прилику и мои друг1И пиштолб опалити, и сг нбиме некако га смртно ранити; кои ме у истии парт, рукама дочепа и са сооомћ заедно на землш обори.

М .У Д р А И 3 1» Е Ч Е Н I Л. Пмтали су бданм\ гт, хрлброп, оногђ воеводу 1ул1а Цесара, к<>н е смертБ наибола? Наиберзјн и внезапна, отговор1о имт» е онт,. 1 /1 нремда е онт,. — то као едант, нзвјчникђ , кои иј авогт, Бога познавао н1е гокорш; ништаман'1; онђ е зато п| а1јО рекао- понеже смертк .свакои печали и страдашо човеческоик конацт, учини. Чисто и весело сердце пуно невиности и чистоте, есте наиболн жертва, кош човект. своме творцу принети може,

Повседневно усп^ванћ на путу совершенства нека буде путнику наикраснЈе. Природа и истина свуда се читати могу и свагда су непрем^ћнна, ако ш мбј читати разумемо. Шта облагорођава благородне лгоде весма тако, као кадт, в"ћруш да има јоштб благороднш лшди, него што су они сами. Тбј ћешт, сретанБ бвгги сђ другима, ако други сђ тобомЂ сретнн буду. Неплачи, ако се у животу твоме еданЂ цветакЂ радости слом1е, — како? — бси ли тб1 сасвимЂ осведоченЂ, да ше м <»же 6Б1ТИ за цкртомђ еданЂ злобанЂ едовитБШ цервЂ сакривенЂ 6 б 10, кои 6 б 1 целои гранчицв!, на коЈои бсед1о, неизц -ћлимБШ вредт, принео? Мли, не 6 б 1 ли може 6 бјти нкговђ мирисЂ твоимђ лагко опшшћимЂ чз вствама опасанЂ бвгги могаоНе толико што е у животу нужднп, колико оно што е излишно, отагашава и огорчава животђ нашк. Содержаваи служител'6 твое добро; ербо е то само еданЂ случаи , да они теби служити мораго, а не тм нБима. Вуди угталацЂ у твоимђ дужностима. ТерпкливостБ и бодростБ могу много исправити. Тражи V свима стварма обш,е добро. .V ти чђ ћешБ свакога, а и твого собственну корБ1СГБ наћи. Сам, М.

Д 0 II И С Ђ. Из Шибеника. Нашг Вмсокопреоевн1ценн1;н1ши Господмнг Епјекопт. упознава ее ет, потребама, кое су заиета и многе и велике, у новои Епарх1И гд4 годб може руку помоћи пружашћи. Тако е снаб* д-ћо Монастмре наше сђ достоинб 1 И-б Начаиницмма, произвео еир1ЈЧБ Г. Атанасдо Чуриића, Карловчанина за Арх1мандр1та МонасгБфа Крупе; а Г. СтеФана Кнежевића , Даиматиица, за Архјм. Мон. Керке. Нанвећа е брига и старанћ Г Епјскопа на то у пућено, да се шкоие на езБЈку нашемг баремг по већи м^стм заводе. И будући да Сербека Школицз > коасе одт, Фундац1е Бованове у Шнбенику установити нма, само одг Правителственоп „Па1" зависи; ер^