Пештанско-Будимска скоротеча

с у сва нужна н потребна одђ внше година преправ0 а: тако се Шнбенчани надаго, да ће Г, Ешскопђ дервми взорт, свои на велику ову нвјову и ц '1>ле Даллац!е потребу обратити ; н постаратнсе изд^ћиетвовати хако потребно н жеиано дозвоиен^ , а сг тимт> убиажитн грдне Шибенчана ране, кои сб нзгубиткомг Ешвкопске Стоиице , изгубише н Семшар1умЂ и сва »љ овнмг Заведен>лма скопчана добра, те садг удови и у церно зав1енн, сб отвореномг раномг посредг сриа, 1® на савога Вога н на нниостивога Цара уфан4 свое поиажу. У Шибенику на Ср'ћтете Господн^ћ 1844. Спгр1дон Поповнчг. ШКОЛСКА ВЂСТБ. Отт. крал. верховногг Шкоиа наши Надзиратеислва дае се на знан-ђ: да ћедусе некоиико Учителск1Н сербск1и ШтацЈа око Буднма н Мохача у Вудимекомх Д1штршту но окончен1н) првоп. поигодишнег1> нснита нспунити.Свн дакие ониУчнтеићи,н совершениПрепарати кои се садт> безг ухиебја находе, нмаго се нандуже до 21-гх Месеца јМарта (по рнмскому,) и. т. сг нужднима прошешнма (конма се свид^теиства шкоиска у припису прикигочитн, н то , кое взнке говори и еии оженкн'!. изнснити мора) кодћ верховногБ Шкоиа нашн Надзиратеиства прјнвнтн, —

Д А Л М А Ц 1 Л. Таи1днске, у Р^ћци нзиазеће нћвине „Есо Је1 1л_ 1ога1е 1 ]п§апсо" у 84 ово пишу : „У почетку овогђ пуног -Б човечностн стои1>т1а, у коме наука Н1е задржана за едну само привииеђирату секту, гди незнан! и гиупостг нису насл'1>дствена притажан!н; у почетку данашн ^гЂ стои4т1н, у комћ мудровати прнстои свакоме — од-б наивећега до наиманђга — та с« нанвећа, доброд1;телна нонвл 'ћшн показуго, да истина своимђ биагимЂ просвЈ .штенЈемБ може осв-ћтиавати како сеиака, тако и онога, кога јоштт. никадт. сунчашаи зракЂ огреао н1е Исто тако по већои части Доиази у прнватномљ смотренјго изображаван4 сиавенкога народа. Да неспомин ^мо друге Сиавеве, говоритћемо само о онима, кои у ц. кр. аустршскои држави живе. ■— Ован похвале достоинбхи народг, кон се ваиизреднЈе кћ своши цкли прибиижава, при довоибиимх доказателствама , побудитеинии нзворг изображавана свогх у своим-б дневницима, кои су у природномљ душевномг развитку писанн , особнто о-

ни у Хрватскои, Пешти и Пожуау изиазећи , и онаи у Кравнскои, кои е не давно под г именомг „Кмет1иске инт. РукодЗ.иске Новице" већг на све стране разпростртг. Наипоеле ови дневиици стое у сродству са у Задру излазећомг Далматннском -б Зором1>» кого браћа Батари издаго. Таи понременБш иист-б изиази едаинутг у иеделБИ ЛмбитеиБИ а и списатеиБИ иаиславнш идеа у истомђ иисту са свакимЂ предметима занимаго се, да се онб довоибно хвалити неможе. Како у прози , тако и у стихотворЈго онђ удивл]>н1а достоине предмете у себи садржава , као и многе народне пћсме Славена у побудителномљ духу. А особито Г. Учредникт, Анте Кузманић -б зна изд-ђлквати бистрнн' умомг богатство народнн ггксами н остала народна стихотворешн, да се нћгова дћла у ц^ћломЂ просв1>штеном-б св&ту припознаго. Особито смо ст> веиикимљ узхићенћмг у другомг числу чата.ш онаи прнпосианшн поздравг из*б Загреба , кои е напнсао Г. 1оваи% ЦарЂ ; миадићг, чт способноств и игобавв кт> отечественои иитератури засиужуе да буде похвал4на. Н у и'стб!и ма треба смотрити примЈкчанЈн, коа су сб нменима скончаиа. што назначуе Г. Учредникт,; и потоме морамо ц$нити правописанје, конмг се пишу Загребачке Новине, кои е одђ свЈго учеан лк>д1и као наиболБш иатинскнмг писменима кодђ -— Сиавенскога народз шго се пнше, признатЂ. Требамо нознавати тежко бреме, ков гимЂ в на путу стаало при томг ковоа '5 установ.гћтн); но шга неће иужда произвести , што в правописБ велику разлику у кнБИжеетву чишо. Овде савћтуело иогледаги , како Г. Анте КузмаиићЂ пише! Производи н$гови, у мћсто да се прнбиижаваго кђ разум^ћшго правописа , далеко зам&шатеиетво чрезг нзиншна и нескладна писмена проузрокуго, и рађаго неспоразумћнЈе кодђ страиБ1 , кои нарћчјл неразуму; а све то одт> учредннчесгва зависи, и од-б иепог -б вкуса отечественика далматински, будући се досадг знатнни одзб!В'б прим-ћчава код-б свое браће на поиго славенско-народпог 'б кнБнжества." Србске Беогр. Новине.

В 1. С Т И. (Изђ Срема.) — Сердечна е жеиа моа, као што свакогЂ у мораиномЂ смв!сиу изображеногЂ човека треба да буде, да вамЂ изђ мииогђ Срема нашегЂ, исподђ Фрушке Горе, гди свати Царевн, Крал'ћви и Десноги Сербски, за добродћтел1м украшена д!>ла и свате засиуге свое, по свнтнмђ церквама, у швот&ша свато почиваго, наимилје, наирадостн1е и паипр1нтше шал1 >мЂ в1>сти : — но , о жаиости! кадг се овнма противно сиучава; н тако вамЂ место милн немиие, место радостнн жаиостне, и место пр ^атнн неир1нтне сиати морамЂ вћсти. — Дакле као годђ што саш, ВамЂ евенасЂ нвш, да су злшковцм у Черевићу