Пештанско-Будимска скоротеча

пута. Душант> се садт. размвшмпвати сгаде, н-ћму на умт. паде смргт. огца «:вогт» Дечанскогт., и у таи часЂ синвји каненн на срдцу осећати поче; туга и жалосгк обузе срдце н-ћгово, и онт. лк>то натоКи се види, да е са правогг. сишао иута. Нћиу се непресгано чинило, као да му сћнка упоко ^ногЂ отца предЂ очииа стои и ти !о шап\ће: ; ,Снне мои! тебе хзои пржгелви ст. правога сведоше пута, и мени главе дођо ше- Врати се, о врати на праввш путт., и сва твоа нам - ћрен|н одсадт., пре него у д ћисво приведешт., зрел^е испмтуи; онда, само онда Ке благословч. Богкји надт. табомт. и ТВ01ОМЂ државомт. бдити." Ове се? речи дубоко у срдце Душаново укоренише. Мму сузе шт. оч1К), су.че поканн!н теНи поч< ше. О нђ у себи говори; Ирости сћнко доброга Отца мога, прости бл^жена у раискимт. пред4лима обвЈтавашКа Дмио! прости милћш Отче сбшу , ах в.! горко кагоКемн се свшу твоме. О нђ те 6 горко увј)ед10; ал' ирости му, ерв га завистницм сл правога сведоше пута. Иослушаи отче! заклинкит. ти се предЂ лицемт. Бо1а всемогућегЋ, у оввкмђ грудима 10 шб тече крвт. изт. жила твои, на овомђ срдцу 1о1мт. починаго благи савети твои *, кои ће ме тек». одсад к р\ководити у управлднго државе ове Нростри Отче взорт. твои надамномт.; простри о света над - амномЂ лебдећа Душо Д« сницј твого, и руководи смна твога, да сб правога не поклизне пута! О нђ види веКћ , да е зло учин^о, што е досадт. сл \ шао савете злобнога Страшимира з.>то ткрдонамсј , и све опасне ласкател-ћ дал» ко одт. себе удалити. Целе боговетне ноКи; до саме зоре, кон е нашемт. несреКном'ћ Лгобиво го смртв са собомт. доносила, Душант. ни тренуо ниб. Онт. се лгото к н ги поче, 1пто « Л јобивон МладеновиКа великогт. пр1лтелн покоиногт, отца свога на смртв осудго, збо|-т. тога што е то у нраво Страшимирова злобна намера бмла Сунце е већћ вмсоко одскочило и зраке евое на крваво по шр-ћ спустило; Л го б ивои 6 већг на место свога губилишта од-

вр-дент. ; онт. е свого последнго молнтву вмшнћм-ћ Творцу очитао, и већт. себе горкои смрти у руке предае; џелагт. бриткш свои мач-в иза поаса вади. сви у црну землго погледаше — — — — ал' громкш гласт. целога народа: „Здраветвуи нашг светми Царе Душане! Здраветвуи Лгобивоевт. избавителго!" Ззгрми до сами небеса и сви се поклоне до землћице свомт. изк ненада дошавшемк Цару Душану. Нг» то Царт. громовнб1мб гласо.мч. почне народу свомђ говорити; „Нек' ти се вернвш м<>и Народе жела испуни. Л животт. покланамт. Лгобивок) М л а д е н о в и ћ у , кои е моме покоином н огцу верант. остао и држави Србскои досадт. лепе услуге починго, — Садт. самв текк вмшнбимђ мановешемт, дознао, да е све оно што е Страшимирт. нротиву нћга донос1о сама злоба и завиств нкгова бмла. Заго тб 1 проклетми, злобнми, и пакостнБШ сагано (окренувши се Страшимиру), кои си Огца мог 'б Дечапскогт. живота лишиш дао; Лгобивоа, ову доору душу са овогт. света уклониги намер1о; па 6 б 1 временом г б и целу државу Србску по- раи твогт. немирног-н духа и злобна срдца _) нропастш : далеко иди одн мене, да ге нигда одсад-к очи мое невиде; а народ->. СрбскЈи тебе ће, и свакогт. геби подобногт. вечигои клетви предаги. — Лгобивого! тбј добрвш и вернми Саветниче Отца мога! Опрости мени кои ствари досадт« добро познавао нисамв. Буди првбш мои Саветникт.; лгоби ме н веранч. ми буди, као што си момт. покоиномт. Отцу бмо, ради среће и благостана целе др* жаче Србске \ и Народт. садт. на ново повиче ;; Да живи Душан -б Царк Србскж! Да живи Лгобивои МладеновиКБ нкговг Саветник-б . Нјог.лет -б бмо злобнми Страшимире, и проклета свака она душа, кон теби одсадт. равнабмла. докб е Србска Рода и племена !" Л го б и в о и сад -б устане са смртногт. губилишта, поклони се до землБе Цару и народу и неможе одђ тежки суза ни речице проговори! ти; Сграшимира е пакт. и старо и младо ружило и плговало, докв годт. га ни <*