Пештанско-Будимска скоротеча

лечнки С јд!н одзвао, да му за проклета н-ћ10ва д4иа вечитом-Б каштигом-ћи плат ! !

Д 0 П И С Ђ. Изг Сегедина Не могу пропустиги, да радоству ову в^стб, кок) самћ овб 1 дана изђ Веча изђ наиизв ^стшегЂ источника добио, цеиомЈ. нашем -бСерб" скомђ Роду, особито Почитатеићима СербскогЂ просв^шешв посредствомт. П. В. Скоротече, ие сообштимг, да в сир -ћчБ Нречестн. Г. Пагеиг Стаматовичв родолмбивБТ и многозаслуженнБЈи Сербск1и СписателБ, кои е 1834 годнне Сегединским!. Парохомг, 1837. год* Честн. Консјсторјума Вачког -Б Членомт. , 1841. год. Кнджеско — Сербског -б Дружства Членомг и Корреспондентомт. а 1^43. год. Племените Чонградске Вармеђе Ассессоромх постао, одг Ученогг Одескогг Дружства 1стор1е и Древности за Члена и Корреспондента. наименованг. Н1;гова добБ1вена Дшлома овако гласи: ,,Вб благополучное Царствоваше Всепресв ^тл ^ћишаго державнћишаго Велнкаго Государа Николаа Пав л о в и ч а , 1мператора н јСамодержца Всеросс1искаго, состовгцее подт. покровителствомг бго 1мператорскаго Вв1СОчества Государа Наслј>дника , Цесаревича и Великаго Книза Александра Николаевича, Одеское Обшество Лгобителеи 1стор1н и Древностеи — вђ за<АдаВ1и 23. Лнварп 1842 года , Отца Павла Стаматовича, вђ ознаменоваше уважешн кх просвЗшЈеннон и ревностнои д ^ћателБности его на попри!ц4 Јсторјческихг Наукљ согласно §. парегр. 4. Устава , признало свонмб ЧленомЂ и Корреснондентом -б. Одесса 11. Марта 1842 года. Презјдентг Днмитрш КнежевнчБ; СекретарЂ Н. МурзаковичБ. Ову исту Дшлому месеца 1улЈа послао в Честн. Г. П. СтаматовичБ Нбшвомђ Величеству, нашемт. наимилостивјему Моиарху ради одобрен1», кок) е Нбјово Беличество нашг Цар -б и КралБ I Аугуста 1843. год* подг ч. 1и. Ш6 у 395 благоутробно одобрити изволило, да нстбш Г П. СтаматовичБ Нарохт. Сегединск^и више. речеву Дјплому као свош собственну задержати, и по сммслу н г 1>номђ Дружству 1стор1е н Древности Обхцства Одесскогг писа-Јн може. (сообш!о Г. Л.)

В 6 с т и. Пешта. Не давно около 5 сат1и предг вече ухвате едногг крадлБивца , и предаду га судеиском -б доМ У У предград1Н) Франца налазећемсе. Таки га дакле он Де Полјцја затвори у едну собу, коа ум4сто тавнице (Ј >УЖи. Судеискји Служнтелв мБ1Слећи да га е на сиг >рно м4сто затворЈо оде момцБша у стражару. Но крад•"кивацг примЈ.тивши, да га ннтко избииже не чува такн употреби ову прилику на извершеше свога уми-

шлпп, то естБ; проб^е собна врата, уђе у куДну, у К01ои смотривши елант. асгалБ брже бол-к спопадне га, на огнБиште метне, пакт, се на нћга попне, да види хоћелЂ моћи оджакЂ рукама докучити ; кое Јоштб немогавши, скочи доле сђ астала, узме неколико комаД1и у куинн налазеЈшсе дрвета, подмете Ји подђ иоге астала, пакЂ онвтђ поинесе на асталЂ, сђ кога докучивши оджак!, безЂ свакогЂ закосненЈа узпужесе на в'рхЂ нјћга, и тако изишавши наполћ сиђесе на кро†кућнБ1и , по коме полако упутисе сос .4 дномђ наиближемЂ дому, да 6 б 1 какогодЂ умакао : но укућани овога сосћдногЂ дома некако спазе ноћну по крову шеталицу, брже оду у стражу н нве за нЉга. — СадЂ еданЂ отђ страже таки похЈити у собу , гди е крадлБИвацЂ затворенЂ 6 бш ; кога у нбои ненашавшн, а врата отворена, н1е требало много разммшллвати, да погоди , тко се по крову кућномБ ноћу плаже: тако одма се врати у стражару н заповкди момцбшз , да одма иду ноћника ухватити Моицм оио учине. Ал' бегунацЂ, кадЂ 6 видјо, да су га иамирисали , и да за нбимђ у потеру врве, куд'ће, како лн ће, него те опетЂ у оджакЂ, али сосћднБш. Стража ово смотривши понагли кђ истому оджаку, да крадлћивца ухвате ; но оваи се са свога прибЋжногЂ м1;ста ии помакнути не хтеде. СадЂ наложе ватру, да 6 б 1 отђ дмма на пол^ изђ оджака изишао; но онђ и супротЂ дима остане непокретанЂ; потомђ узму чаклћ, да 6 б 1 га сђ овмма на землш свуклн; но онђ пко рукомЂ ове хваташћи, воепротиви се и овому покушешш догле, докле наипосле недонесу л ^стве, н докле се еданЂ непопне близу н'];га и уже му за ногу не забацм, и тако заедно са чађу доле га свуку. — Онђ буде наново у суднБш домђ донешенЂ, гди га окуш , и неколико му заушника прилепе , огђ кои онђ стропошгасе на землго н тако се умртви , да поредЂ свег покушенн остане на землБи к«о правми мртвацЂ лежећн. Ово видећи номшсле сви присуствугоћи, да е заиста мргавЂ, едни се разиђу, а другн опетЂ побрииусе за кола, да га однесу; но кадЂ се новрате; алЂ гвожђе у соби нађу, а крадлвивца ни откорова СадЂ се наново узбуне, и почнуга тражити : и наипосле по дужемБ траженш нађу га у другон соби, гди се сћућурјо. — Онђ с.ирћчБ , како е видш да е самЂ у соби заостао, на иепонатнБш начинЂ освободн се отђ окопа, проб^е врата, и понагли, да крозЂ еданЂ у другои соби налазећн се прозорЂ умакне: али гвоздена решегка на празору осуети му н4гово намћренје и гако и по трећш путЂ буде ухваћенЂ, окованЂ и у варошкји совЈјтнбш дочђ отма отведенЂ Као што се дае примћтити, оваи е сло6 однбш и скареднБш отважителБ и више злочшпа крозЂ оджаке почин.о. РЕДКШ ПРИМЉРБ ВЕЛИКОДУШШ. Цесаро - Крал ћвскји КамерерБ (Лаштсгсг), више Галјцјнскн Добара ПритажателБ, ГраФЂ СтаинславЂ