Пештанско-Будимска скоротеча

125

бро сачуваном-!. харемг. Прозори ове куће бмни су нко обрешећени и ичнутра затворсни; плвоснатми кронт. обруб.гћнг бно е нмсономт. оградомт., к< и аЈетагоКимасе ше изгледт. зиклонлла. Оаи кровови ес у обмчна теталишта Турски и уобште св1К) восточнн Госпођа; ерт. одавде невиђене све видити мог .у. Па овогт, Харема терасси стаила 6 женска една ; окретностБ н4на и округле черте издавале с у младостн и веселоств, премда е лице н^но бн1ло ио восточномт. о6в1чаш глсгммт. покрмваломт. застрто. Наслонивша се на ту ограду ПЈна очекиванн, само при згенк) ветрића , при шуштенк) лиш"ћа, или кадх е пгица у гн-ћзду росЈ сб крв!ла стресала, прислгшкивала е она, и блисгашКе око свое на ону страну обраКала , с-б кое се шушанв чуо. Ал' чуе се малми едан 'б лагкји ЕвремовБ! корака по трави шјмт. — женска се већма преза пругкагоћи врат-ћ снои преко ограде, — садЂ е невара више слухт. Евремт. инађе изт. честе, — она радостно п.г&снесе са своимт. рукама, и бацБ1 покрБшвло сђ лица преко главе. В нтб е месецт. светило свпе по н г ћном'1. образу разлЈо, а Евремк п.тбнент. лучама сниногб лица н'ћногЂ чисто укочисе. Заида лгобезно смешећисе мане руком»> на драгогт., да 1ои се приближи. Оваи Н1е оклевао, него приступи кт. едномт. купрессу, кога в р-Б се насланно на терассу. Хитрина и сигурностБ , сђ којомт. се узт. гладко дрво пенво, нсно су сведочиле, у колико му е познатЂ оваи путт., кои га у храмт. лгооови В'ДИ. (продужнти ће се.)

Јчен-ћ ,.ОТЧЕ НАША" Дете едно често одт. свогђ Учитрлн приморавано буде „Отче нашг" учити. В данпутЂ при Јченго разсрдисе УчителБ дко, буд \Ки да дете више ше могло упамтиги одђ „Отче нашЂ, иже еси." Почне дакле разсрђенЂ Л чителБ изпрва „Огче нашЂ к а деге за нбимђ , Отче нашт.. СадЂ кадЂ дете молитву и лекцио свого дал4 продужиТН 1Пе знало, то ражлгоћенЂ УчителБ о-

штро и ако повикне на дете; „Дал-ћ магарацЂ I" а детету одт. стра некако падну на паметЂ и друге две речи, иакЂ дрктагоћи рекне л Иже еси/ А. Н. из1> Кенеза

РАЗЛИЧНМ С.У у ШМВОТ.У ЧАСОВИ (одђ П. СтЈиКа.) У животу свакогЂ чов"ћка естБ макарЂ како му драго една удица, око кое се н^говђ случаи верти, еданЂ сатЂ напасти —гд-ћ се за изборЂ између више с.г^дства' н^јговђ умЂ и законитосгБ на огледЂ ставла, гд-ћ ако чов!јкђ гласу свогђ правогЂ св-ћдочанства слћдуе, и у н"ћму чверств остане, срећа н'ћгова с' миромЂ краснЈе цвати, и шта више, н^ћгова трудноств едно радостно управллн^ надобБ1ва; ако си пико таково правиио кђ сердцу не узме, ласно у забуну и противословЈе падне, — чверста инди правила наивеКма почитуто и обгерлгого мужеви отлични, кои су велики они духови, кое в!>комђ сл "ћдовати морамо , и о коима пунвшЂ и цЈзлммђ иравомЂ реКи можесе, да су взори нашег-Б народа; ербонБ!ови чини уцћплгого души нашои велике слике човћч1е моћи, и изл-ћче многу ранну туровнБ! часова', будући да чверство начело притнжаваго: Б л а г о н а р а в и ел ']>дуго други , кои трудностЈго и зноемЂ оно постану, што 6 б 1 Ти мораго, и ови се као л ^ пбш прим"ћрЂ на миленомЂ Слав ^е п >лго сматраги имаго, и премда се кадкад к часови нбговогђ живота као морски валови буниду, ипакЂ стое они као клисурине на стази праведности; ерЂ „праведнмХЂ стаза, — гозори еданЂ Кралв стародавности, — сде као свћтлоств зоре, с' миромЂ расте, докђ 61; л!.шђ даном в постане; али сгаза неправеднмхЂ 6 сгб но К б, и они незнаду, гд-ћ ћеду пасти*. — Имаде дал^ћ таковмХЈ. у животу часова', гд-ћ нћки исто сладко име „доловина" забацуго , и то наиболћ своима чинми изнснгок , будући да све оно, што ена корвготБ домовине, злобнб1мђ окомђ мотре — мрав к истми зноеКисе и тежко дБ1хагоКи мало зернце на верхв иол-