Пештанско-Будимска скоротеча

124

на — гора не изгуби воиника," — шапта ] Станко све слаб1им 'б гласомт,, и окрене се ј на дрјгј страну. „Ст> Богомт»!" опросги се (јвремх ти- ј химђ, но тронећидгв гласомт., и бацћјвши пушку на раме спЈшта се лагано доле. Станко тежко јздбшјјКи, закопа руке у землго, и врело чело сакрвш ј росну травЈ. Евремг сишавши доле етане, и набЈе наново пушку: и бацБЈвши око ј( штб еданпутт. на оно место, гди се прЈителБ нЗзговт. са смрћу борјо, отре изт. гоначкоп. ока ронећу сузу и похшти у долину, па по равницб1 оде управо у Клобукт.. Така†дух -б влада у Ц;>нои — гори. Онђ дае додуше често поводт. многомђ крви проливанш, разпалећи потомке онога, кои на меидану падне, позива на крвну освету, којо СБ1НЂ от'б отца и унук -Б от -Б деда насл^дуе тако дуго, докле годђ кривацЂ или едант. отт. н ^говм потома; а то насл4д1е неискупи са животомт. своимђ. Но духт. е таи духт. витежши, кои гонаке прогивћ Турчина шал4; ерт. тако едант. се б^е за двоицу и за троицу, и протеравши Турке, повБ1че: „Два самБ Турска пса убјо за гебе М1ш; ова крвт. тече за тебе 1ване ; и едноме самБ главу за мене расцешо: — видгате браћо да васт. нисамБ осрамот^о, можете задовол ^ћни бћ1ти. На НБ10В0М-Б меидану никаква злоба не господствуе, никаква жела освете; ер *б позивагоћи еданЂ другога на меидант. наипре се мораго помирити, па тако нишане мирно и пазлбиво често на месту обадвое мртви падну;доста пута догодисе, да еданЂ илђ другш после меидана умре; то врло редко, да сђ оногђ места, гди су се борили, неранћни отиђу; — ерт. изклгочително оружје на нбговбшђ меиданима употреблгого пушку, а сбјнови Црне — горе вешти еу стрелцм; — и поб^дителБ ст. паб^ћђенБШБ противникомт. при растанку се опрости, и ели само оваи тежко ран^ћнт. тако, да може гоштб говорити; — то онаи га пБ1та, жели ли шго родбини поручити; поб-ћђени пружи поб -ћдителго незлобну свого руку едва изговарагоћи „ сђ Богомђ! 8 и напоследку моли га, да иза нћ-

га проТивт, Турчина рагуе, да Црна-гора неизгуби гонака. Овако су се опростили Евремт. и Станко. Ббјли су они отн давна ир1втелћи; у , сваком 'б предпр!н г1ГО и опасности , 6 ббш су неразиучни; у бого станше едан -б до другогђ, и тако случи се то, да су у иоследн-ћмт. рагу ноћу насрнули на кућу Ахмета богатогт. Тарчина блшу Клобука, ц улове му кћерт. Заиду, — л^пу Заиду звану от "б Турака звезду даницу, восточну ружицу, Аллахову лгобимицу, Пророкову Хурје , и да се Турцм ни су у томк називанго варали, призна таки Евремт. и Сганко, — ерт. погледнувши на Заиду, таки занламтише. Заиди се такођерт. бол ћ допадали ови млади кркики гонацБ!, него огт. оииома и блу* да изтрошена Турска лица. По Станко таки опази, да е Заида Еврему вите наклонћна, и завиств се првкш иутк садт. уселила у н^ћгово н^дро: ал 'Б ззвистб ова н«е дуго траала; ерЂ ЗаидинЂ отацт. навали у гору и кадт. су случаино обоица отђ куће отишли , отведе кћерк свого за харемт. МостарскогБ Безира опредћлену кући. Кадт. се кући повратише, и Станковг братт. нБима рааложи, шга се догодило; пограбивши пушке на раче пох1Ите у Клобукт. садт., и сваку скоро ноћк. Станко се овде помало уверавао, да лгобећи ше лк>блћнт.. Ревнованћ и бола пуне прси н ^ћгове жедниле су за осветомт., и онђ као слободан -б и наравни Црне-горе сбшт. Н1е знао обуздати угн"ћгити свое страсти. Кадг е виД10 синоћБ Заиду сб Евремомт. грлити се, намери тронутБшт. срцемЂ пушку на свога пр^атела нагегнути; но анђео сачува га от% те грозне намере; и тако окрене леђа и побегне у гору, пакт. данасЂ позва Еврема на меидант., — као што велаше — да се пр1нтелБСтво не прекине. — Свршетакт. ме«' дана већв намт. е познатт.. НавБ^кнутт. на стрмене ст-ћне свогг отечества пенатисе, и ст» едногЂ камена нз друг (И скакати, лагко се Евремт. попео н а вмсокш ЗБ1ДЂ, коимт. е обграђена бнла АХ' метова кућа и башча, и отлетго брзо кђ Д°"