Пештанско-Будимска скоротеча

123

т отинама противт, Т>рчина шал4. Они су били не отвећв внсокогг стаса; али крепсостава, ктоме окретни и весели; не » I? друго, него 1деалЂ мужке лепоте. На широк0МЋ рамену НБ10В0М-1. шашеее дугачка шарра ; у ћемерЈ стаклила су се два пиштолн и бдант> анжарЂ св држа.љемт. отћ слонове к ости. Ништа неразговара1оКи се иду они преко поллне путемт. водеНимт. у дубоку долину, кое ст. обадве стране узвмсиле сусе високе ст "ћне: оне на Црногорскои страпи истина стрмене су, но опегв зато приступне: ал' оне на Турскои ображаваго гранпну зидину. „СадЂ смо дакле ту Станко!" рече едан-в отт» нби двоице, сопутнику своме и стане: л држиш' ли се Ј оштб твое намере?" дТако ми светли 04110 Заидинв1! в — отговори другји, ; ,само ће еданч. отт» наст, сгупити на Клобучко полћ! да Дакле за посломв!" придода првни, л пре него поб-ћдителго умакне добарт, часљ, тм налево, а п надесно. С ђ Богомк!* „Ст. Б ого.мђ Евреме!" Разстанусе; Станко се пена на левои, а ЕвремЂ на деснои стр«*ни тесног-Б нута узђ сгћну горе. в Евреме! а — кликне Станко, и после неколико ) чин 'ћнБ1 кораклнн, стане. л Шта ћешБ? а запБ1та овли. „бдант. отђ наст, неће више овуда доие силазити! — вели Станко — него аиЕвреме да се рукуемо \ и Оваи садт, брзо опегт, сиђе доле своме сопутнику; они се рукуго, и погледнувши 1оштб еданпут -б едант, на другога искреннв1мт. окомђ , загрле се. Ни едант. речцу ие п (»оговори ; и иду опет н горе. Бетарт, е међутимт. растерао облаке, и м есецт> засветли у пунои сниности на небу. Облацм разпростирали су се надт. брдима и Долинама преображавашћи се овде у пгантСк е призраке, а онде чарателно ставлали Ј нредт. очи сгћне отђ рубјна, а градове ° Т1 смарагда. гребена стрменБ! овб ! ст'ћна гледали с > Евремт. и Сганко д.^го лепу ову и вели-

чественну игру природе; затимЂ обрате очи свое на КлобукЂ. „Заидо!" уздане ЕвремЂ. „Звездо моа ! а кликне Сталко. „Ова звезда н1е изБ1Шла да теби светтли", — примћти првБШ. д То исто н мшслимђ о теби, с отговори Станко. ; ,1оштб ше почивала она на твоимђ грудма, 10 штб ше трептила душа твоа у н4номђ загрленк)" — изасни се жнво ЕвремЂ. „БашЂ зато!" уздане Станко.„3 сзмб се заклео, да ћу ти до гроба прЈнтелБ 6 б 1 ти ! — но ову заклетву — осећамЂ већв — мораМЂ пога ^ити, кадЂ буду Занднне дражести око мое чарале; зато се мора еданЂ отђ насЂ уклонити. Иреправнмо се. в „Н самБ гоговђ !" рече ЕнремЂ. и скинувши сђ рамена шарру, стаде прегледати е. — Мсто учинн н Станко. СадЂ су, упревши вданг на другога очи, полагано корачалн до кран дубоке едне пећине тако, да в само до трмдесетЂ корака 6 б 10 вданЂ отв, другога удал ^НЂ. У таи ма претвснули пушке образу, и праска отђ два хитца орнла се по равннцБ1, и скакала отђ пећине до пећнне по Црнои гори повторавана отђ мној огласногЂ ека. Станка теака ранна, нзђ кое е потокомђ кр†потекла, на землк> сруши. „ЗарЂ ти се мое тане живота коснуло. Станко?" запв1та ЕнремЂ, „НикадЂ више нећу браниги Црну-гору^ мило отечество мое, нроти†неп|)1нтелн добро си згодш," отговори Станко слабимЂ гласоМЂ. — „Евреме, поздрави Занду ! с „Оћу - а и ти ми поздрави такођерБ наше пр1нтел'к, што су погннули онда. кадЂ смо кодђ Никшића в^али Турке — оћешЂ ли?^ „Оћу ш поздравити!® „Кака†желиш -Б погребЂ?" „Остави, о томе ће се СвештеникЂ старати/ „ЖеЛНШЂ ЛИ 10штб штогодђ 1 и запБгга бвремЂ 10 штб еданиутЂ. „Ништа, остави ме самогЂ. Иди сђ Богомђ , и заступи у рату мое место, да Цр-