Пештанско-Будимска скоротеча

136

б!е топаза: поредт> псту лежзда мј « лскрена пушка, ко^олг^ скјпивши сву екагу, свогтк пр1нтела и н!>гову драгу ^збаао; садљ в лшбезницу свош гледао, како у нар)Ч1К» соперкика свога далћ легн; но скоро престаде иу кр†цурити, и онч. последш >у >мт., али нснкшт. гласомт. кликнувши „*> еидо г стропошгасе. Еврему се рашали гледа«оћи како Станко смртг леденммћ рука :,:г грли. л К.акав г Б то гласл. — тко ме тс аове ? с уплаши се Заида чушћи како некш лааенада и срце !ОИ парашћпмЂ гласом1. име н4но сномин4> — ал' погледнувши на стћну шштђ већма утрне, и са врло слабммт. гласомт. повикне: ;; 3а Бога, тко е то онде ?" „Станко!" отговори Евремт. окренувши кока. „Станко! — ускликну д-ћва ст» дркташћимт. гласомт. — Станко! — зарт, е он н наст. ради умрео?" придода дћва мало касн1е ; Д1е ав1таи ме, Заидо!" — рече Еврем-в и конш попусти узду. „Врагт, е стано на прагу Црне-горе {? уздане Заида, и замота се бол& у свое апунже. (ародужеше сл$дуе.)

НАПОЛЕОНЂ И АДМ1РАЛЂ БРБ1КСЂ. бдногт. дана отбацшвиш ЦарЂ Наполеонт. от'3. себе свое великодуш!е неправедно насрне ст» негодован1емћ на едногг отт. свои Мужева, кои му е наивише услуге принос1о. Мм говоримо о сцени, коа се међу Наполеономт. и нћговшмт. Адм1раломт> Брмксом-в, при.шкомт. заповести, кош оваи посл г ].днб 1 и мв1слашесе да ше испун^о , догодила. Самовласпе, ст. коимћ се Наполеонт. у овои прилицБ! изнснш, са тако већим -б правомт. похул-ћно е, него што га е усићхт. воспротивлен1а Адм^ралова наскоро ооравдао. Царт. о овои сцени послв никадт. и нигди ше говорш, развЉ еданпутт. у ади свете Елене. Изненада при дружескомт. сооб1цен1ш као да му сердце запов^ди о суетама ћттати, тужно рекне онт. ГраФу Бертранду, кадт. се, безт. да е хогћо, овог1» приклшчен1а опоменуо„Да: сирома

Брп1кст. морао ме в проклинати ! Адт. да су сви кои су огб оногб нремена около мене већћ доданасг присуствовали, онако просгодушни, сердчана и отважнп, као онт. бкглн, то може 6 бни » да се и данас> не 6н1 овд Ј ј налазЈо. Нровид^кше онравдало га е!" У едно штро при ве .шкамБ свомћ урежден1ш даде Царт. онвтма, кои су у истб1и партх код^ н ћга 6б 1. ш , на знан ћ, да ће онк окогг дааа морску свош военну силу прегледати, и пре нег* што се на конд понне, да свое свакидашн-ћ обмчно лшенћ учини, рекне Адштанту Саварјц, да отиде АдМ1ралу БрБ1ксу управо у шаторт., пакт. да му каже, да станћ н положе^пе ноенв! бродп. ва, кои заклшчителнуш лЈН1Ш чине, промћ нути даде, Препоручите му само, рече, да се побрнне , сва уреждекјн до полдне, докл« се и са шетнЈ. повратимт. , совершити. Наполеонт. однши у шетнш, праћенЂ само отт. свогт. црннка (Мамулека) Рустана, и 1 оштб отт. едногЂ конвника. Савар1и, кон е бол4 него итко другји знао, да наиманн отт. Цара изказана желн есте права запов'1.стб , пакт. одма отиде Адмјралу, и ову стварБ сообшти. —дГенералеI" отговори БрБ1ксв, кадт. га е саслушао — „мени е врло жао; али то отђ Цара намћрено прегледан-ћ данасв сбмтисе не може. —„Како то, Господинт. Адмјрале ?" возрази Саварји, ко! - а оваковБ1И отговорт. упрепасти. И помнсливши, да се добро ше извсн!о, рекне му и друтш путт.: ,,Ваше Превосходителство валвда ме Н1е добро разумкло ?'* —,,Опростите Генерале, а самв врло до. бро разумћо," — отговори БрвшСЂ ладнокрвно — ,,и управо сбогЂ тога, што самБ разум"ћо; н вамЂ повторавамЂ , да се то прегледан-ћ данасЂ неможе держати.'' Заиста ни еданЂ бродЂ у пристаниШУ са свога м^ћста не прем ^стисе. КадЂ в ЦарЂ около полдне изб шетн'ћ натрагЂ Д°* шао, хотћо е онђ сћсти да Фрушту куе ; а** 1, смотри†свогђ Адшганга ; весело рекне;