Пештанско-Будимска скоротеча

167

не босно анџарт. и намери 1оИ га на срце, но Заида задржи мј руку. ^Немои тако Лхобезниче!" рече мсгкано, благимЂ духомг отвори ми врата вечности. Бво, л еамБ те лгобила не таво као што ва ше девоике горде лгобе , него самв ти се подала бв!ла као момг господару, као Богј момђ ; — тебе ради остави н отца; тебе ради скрати мј и животђ; — истина да се ј срцу мом-б грдна рана отворила, но сигЈрност-б она, да тм мени оетаешт,, да тм јоштт» за мене живишб, ливала е балсамЂ ј нго и залечи е, — па садт, и тебе да шгубимт. , л , којои ништа више на овомт. свет у не остае, ништа, што бм животб мои одушевлнвати могло ; — заго намерила самБ наигоре д4ло учинити, и н издаде твов отечество. — Нисамн отран-ћна бБЈла с' вашимђ девоикама, зато и немогЈ лшбити ваше обичае. М садт. с' Богомђ, мои Евреме! немои да на тебе дјго чекамт> \ и тако шапта она, и н^Јјмј се 6ол г Јј 1 оштб прив!е. „Неће Т јрчинб, да на мене дјго чекашт/ отговори ЕвремБ жалосгант,. ;; Ахб не! л улеги мј Заида ј речт., ; ,Паша ми е обећао, да ће поштедити тебе, чимт. поб^е Црногорце и освои ВранинЈ." „Умри дакле, несрећна издаицо, по законју 1 и викне Евремт., пригрли левомт. рукомт. ЗаидЈ а десном^ намери ши анџар -б на срце. „Тако, лгобезниче!^ обеси мј се Заида о вратБ ;; С' тимб полгобцемт. опраштамсе са светомЂ." Последн-ћг -б магновешл тоне Евремовг челикЂ ј Заидино срце, — прсне крвавми зракБ и оцрвени беле н^ћне прси. Н1е она застеннла, ше се трзала: но Евремт. е осећао грчевито стискиван-ћ руке н^не; држао го е ј наруч1го и укочент. гледао цурећЈ гои врелу крвт,; анџарт. му изпадне изб руке. Затимт. после дугог -б ћутанн разбудисе и окрене Црногорцв1ма говорећи : ;; Намирене с у ДЈше наши отаца!" гласомт. ладнокрвнммт.. Црногорцв1 на то нишга не отговоре, ВећБ клечећи помоле се Вогу на гласБ а От-

че нашЂ® и трипЈтљ повторавали су речи; „остави нам*Б долги наша, акоже и мб 1 оставлавмљ должникомт. нашимт.!" Усгану, и одј мирно изт. собе: Тавна ноћ-Б већ -в в врмла свол сав^нла, и рЈина зора на востокј красно трептила ; ал "б поред^ Заиде шштб еднако клечи ЕвремЂ плк>сак% горки СЈза проливагоћи и землго овлажећи, да бн мј сострадалникт. какавг нико. Сад-Б дигне онђ Заиду, и притисне е кт» прсима своима, да 6 бј ладно т4ло нћно Јгрено, и нркимБ полгобцмма новј јвенутммт. устнама живостб дао; ктоме говорго. ;; Црна-Гора ти е сплела руменБ венац-Б Заидо, — а а ћу ти преправити гробЋ у ВраникБШБ развалинама!" Кадт. ц то реко, положи 6 опеп. смирено на ладну землго, алБ опазећи на нћнои пепелнстои алвини крваве неке знаке, скочии стане страшно као безумант. сментисе; ;; Ел' Заидо, теби н|"е на умБ никадт, пало, да ћешЂ тв1 тако славно умрети? — но тб 1 си жена едногЂ Црногор. ца, а смрТБ наша увект. намЂ з лепа и мила, као Црнагора!" — ЗатимЂ опетБ клекне поредт. н4, и стане 1ои дугачку густу расправлдти косу, ил' намештати главу, да јои као што у забуни свогои веллше не буде тврдо. — Мзненада загрме на обали пушке стражара и 1вант» стуни ј бвремовЈ соој. ;; Устани, Евреме, Јстани !® викне он »., ;; Отечество те зове! ТЈрцм на насБ удараго !" Не чуе га Евремт.. „Црногорче ободри се ! в повикне 1вант. аче, ступи ближе и дрма га, ;; држаћемо оиело твогои Заиди I" То е д-ћиствовало. ЕвремЂ скочи на ноге — страота, како се за едну ноКђ променуо! Лице бледо, очи крваве, —- наликт. на рмса, кои ланца ослобођенБ крвожеданк иде на пл"ћн"Б. Већт. су се зоромт. Турски хитцм орили, и чистб воздухт. готрашнБШ окужавао е прашнв1И дммн, кои се палагано у густе облаке скуплно, и кои протканЂ руменмм-ћ жицама еветле зоре обраа«авао е на хорјзонту