Пештанско-Будимска скоротеча

161

едно веиико као крвљ црвено г&ло, ЕвремЂ гледи на прозор-а н види, да б зећг цело взеро пјнб1мт » орЈ^анм ТЈрака чамцнма застрто. „Ево ш већт. Зандо, ево ш ! долаае гости, да те прате" рече онј» — „ о, мм ћемо ш леио дочекатм!" 1оштб еданпјтђ по„«јо6и Заидино ледено чело и као олјн излети изг собе на обалу. „Алла! Алла! а рмкаше около острова на обалЈ изђ чамаца као скакавцм изкачући Турцм; Црногорцм поздравили су ш са горопадномЂ добродошлнцомт., кон е млоге оборила. СадЂ се у битки опегв понви Евремљ, не више онаи дј 6 око чгвствЈгоћи, отте . бола клонјтми мужт.; — него Евремљ гонакЂ, свирћпЂ. крвожедант, и непрашгагоћи човекЈ животг. Турцм већт, сј подт, кјлј стигли: да на нн) шришемч, ударе, Оаша в самт, Јређивао свом воискј ; бадава е траж1о ЕвремЂ Агј , кои е таи истбш данг на Лесендрјш навалш бмо и освош. „Већт. е време!" рече Евремт,, видећи Тдрке ј редЈ, и ст. тмм-б кликом-б ; в Заидо!® залетисе на непрјнтела. „Црнагора!* загрми као изт. едногг грла, и Црногорцм са свомђ силом-б Јдаре на ТЈрке ; но ови сј се одржали . и садт, се роди битка међу 200 снажнм Црногораца, и готово 800 П1внм Албанеза. Еврем *б е садт, страшномт. волбомђ секо Турске главе , коима е већЂ само погледт. н"ћго†грозант. 6 бш и обарао ш; — као анђео смрти у битки е беснт тако; до су се Турцм, 3. сата са наивећимт, огорчешеМЂ борећисе, и немогЈћи Црногорскои сили бапп. никако одол4ти, враћали 10 штб еднако се бјгоћи, у чамце свое натрагт,. 17-гт. Септемврја ше Паши за рукомт, испало Вранину освоити. Бол^ћ е за рукомг ишло н^говомђ Аги кодђ Лееендр1е, гди никакавт. Евремг ше збоп, Заидине смрти осветЈ тражш. Црногорцв! знатно умал-ћни пружали сј после битке крваве руке и честитали себи иоб^ДЈ ; алђ сјзнммђ окомђ бронше међј

ТЈрским* трЈћовима мртвЈ браћЈ свого, Но Еврем-Б ше зато ништа мар!о, већЂ кадт, се Турцв! тако Далеко удалише, да 1и н1е могло више изђ пушке тане доватити, бацц шару на леђа, и н1е шштт, ни лице отб кр. ви обрисао, већ 'б хити ј свого со6ј и опет% стане се забавлати ст> мргвомт, Заидомђ . Црногорцв1 га дирали ни с ј , Већ 'б одј они мирно ј градт,, да се после тако славногЂ д -ћла отморе. Ал*б Паша недаде имт. дуго отмаратисе; него придруживши себи Агину воиску, коа е Лесендрпо освоила бнла, обколи чамцмма островт. и даде кукавни градх. сђ топовима разорити. Вранина е 18 гт. Сепгемвр ^а бмла сасвимт. развал^ћни; ни една кућа н^е читава остала, осимт. Евремове; ал-Б и та в нко повређена бмла Око подне пенило се море подђ весломђ неброенм чамаца , на коима су Албанези ј ВранинЈ долази.ш; садт. полгоби Еврем-в последнвш пјт б Заидина Јста , положи в на сламЈ и »апали кућу. „Аиде браћо ! в кликне он*б ј средЂ Црногораца ступећи — „-во, машале већг намт. светле \ а „Истина V — отзива се Твагп. показугоћи претом 'б на езеро - „овои сили неће.мо одолћти \ а „\|м смо као добри ЦрногорцБ! испунили дужноетБ нашу — рече бвремг л и као такови ћемо и погинути! Нотрудите се да не добмго Турцм ни едногк огб наст. т руке жива !* Турцм се садт, уређиваго ; а Црногорцм ш мирно дочекиваго. Први отсћкЂ Турске воиске водјо в Ага, и лгото навал1о н& шакЈ гонака; — но воиска мј се као на о« штромЂ гвпжђу разби. „Хе! Варалицо!" зарикне ЕвремЂ опазивши Агу и протурасе до нћга. „Цркни, хрђо ! а повикне отваливши му главу; али тогђ магновен1Н и онђ самк падне: ерђ га е тане отђ острагу пробило. Дуго су се јоштб бранили Црногорцм; падао е еданЂ за другимЂ: ал' ни еданЂ, да Н 1е неколико Турака на онаи свец. напредЂ