Пештанско-Будимска скоротеча

Пб

РОБСТВОи Т Е Р Г О В А II Б СЂ РОБОВБ1. Може бв1ти да у ц&ломђ си-ћту неналазисе сеоичн1а Полтка, као што 6 Енглез,ка. То ;\»к1 видити можемо изт> ш Л овогђ у Јлдш и v Х!ини поступанд: али зато ипакт. јо наст. лјоже по н^кимђ видовима као гћцјихи , што Енглези, гд^ годб дођу, тамо сами собомЂ облагонрав1е и праву учтивостћ доносе, пакЂ поредт. тога таки као измскивахоћи потрудесе споспЗлпествовати, да се и тамошнви жителви облагорођаваш и облагснраве: зато они таки Гражданску Свободу заводе и утемелЈого, коа е са *нБ>овмм1. Державним-к Уреждешнма тако прирашКена, тако согожена, да се чисто отђ нби отдвоити и отлучити неможе. Они су превеликш новц» трошакт. учинили, да робове исподђ угн^ћтаемогЂ ига освободе; они и данг данаск не мале т(>ошкове жертвуго» да се већв еданпутч. Тергованго са Р о6овм краи учиии. — Заиста человћколгобје чрезт. ово Енглеза благородно поступанћ сила добБ1ва, и заиста свак^и може ст. пра иомђ рећи , да Енглези у тому честно посгупаго. Наивећи и наиревнивш лгобителки уничтоженјн Тергована са Робовм учини.ш су међу собомБ едантЕ. т-ћсанЂ согозт., когт. согоза приверженицв1 простирусе по ц&лои геилки, свагди изтраживагоћи , свагди про»мткивагоћи, да бвт гд-ћгодв Противнике нбговогђ благородноп. нам^рета изнашли; пакЂ ако 1и изнађу , а они ш онда ев^да опишу и строжаише гоне. Ни наиудал^нје точке св"ћта не остану огт. нби мирне; а особнто поселен1н Шпанвска, Португалска и согоженв1 Держава они нко на мћру узвГ маго. 1 /1 тежко ономе, кои се усуди или салљ посредственно или непосредственно у Енглезскои при Тергованго сђ Р о6овб1 соу^ частвовати: Таковогт. згоди свакш ерамт., ст мдх и нвно поруганје, као што се пре н^к "лико мЈ5сец1и са богатБЈмт. «/1ондонскимт> 'ерговцемЂ Зулуетомг случило. ПечатНп »'а е лвно издала, да в ову гадну, гнуСв У и скаредну игру провод10, пакт. заго е ^сгоант. авкогљ презр-ћшн и поруган1н, и

тако онђ садт. не см-ћ свое оправдаше ни еднои КнБигопродавницБ! вручити и вов^рити, него га дае као рукогшсЂ печатати, и тако са страомт. потаино н г 1> кимђ своимђ пр1нтелБима разшилнвати. Кад -Б 6 б 1 онп чист-б 6 б 10, то нетреба, да се свћтлости страши. (продужеше.)

Б А С Н А Сл а в о р г ћ ч ива Мазга. бдна добро уран -ћна мазга н^е знала већт. како да свого главу одђ тежке кичелвивости и поноса носи, непрестанно хвалећисе да е знатне породице и племена. Мои отацт., говораше она, бмо е благороднвш хатт., и а могу безт. славор^ч ^а казати, да самв сасвимБ на н4га налик-в. Текх што она то рече, алЂ намма почне еданЂ не далеко отђ нћ старвш магарацт. ВБ1кати: „и, ди нго на н^ћно право и исгинито подрекло опомене. Сада сви познаду, одђ когђ ј рода и племена она происходи, и сви 10И ' се зачну смедти и ругати. НРАВОУЧЕШВ. Еданг сиавор-ћчивии будала, кон е, што но веле, нзг »ра нзннкао и иа велико доетоинотво се попео, »'рамогисе и стб 1 ди свогб еобственногт. и рођеногЂ отца, н н$гове сиромашне родбине. У таквомг станм налазусе они . кои изђ ничега до чега дођу; НБ10В0 подрекло забораве, н никако неђеду да разсуде , да она иста срећа, коа ш е еданпутг изг пра извукла и подигла, опетЂ натраг -б у н^га бацити може. А кадг ш човекг на нб)ово подрекло опомене, то ее одма гдикои будала разерди, и нађесе Јвређенљ, шго га на н4гово подрекло оиомнн^мо; али ее зато онг не стБ1ди поруган1а достоинбш жнвотђ проводити , свогљ отца и свок) родбнну презирући. Ништа Н1е мо глк мазгину дерзостБ већма осрамотити, него кадг е магарацт, башљ онда ввшати зачео, кадЂ се она као паралажа о свомђ родословЈго хвалити почела. Мн нмамо међу нама велико число такови славоговорлвнваца, кои ее свога отца отричу; али и они онако исто пролазе , као и наша сирота мазга у Басни. Зато обазримо се пре, него што се почнемо о нашемг родшхвалити , да се гдигодг оближе какавг нашг Фамкш јра! ненаходи Сам. М.