Пештанско-Будимска скоротеча

174

хзлвииа, одт, врата до понса кратка црвена онаи е имала видђ, ко она халвина кош мј>1 именЈемо Серб1анкомт>. Сад1> е устала са меке траве, и певала е песму такввЈМЂ умилнимЂ гласом^Р да сј чисто и пгицв ућутале, и нш* певагоћу слушале; шуме и каменЈ} насиаждавало се Анђелскимт. нћнимт. гласомт., тишина в велика бвЈла: ни саме ст-ћне ни су смеле одзивћ свои оддавати, боеће се' да ект. нбјов *. красну ие устраши певачицу, и "потокт. 6 пресго жуборити. — Све е ћутало. Садт. зачуе се рогт. ловачк^и и ланнћ паса. Девоика на ону страну управи очи, одт. кое е звЈкг долазЈо; алт. већч. ловацт. е поредт. н^ стано; оћа е бежати тела, алт. нека снага, кош познавала ше зауставлала е; она шштђ еданпутк е скмш.та силе да бежи, алт. младићт. е таКо лепо мол1о, тако умилно, да бв! га и бездушна зверт. послушала, а камо ли не врели груди и меккога срца девоика.. „Боолб е мени кодт. тебе 6вјти — говорш е онЧ), алт. таи боолг, у твомт. кругу, мјо е и онт. мени, а Елт. чудо што в послушанЂ бмо ? та онт. е тако н4жант., нћ| ове очи тако умилно блисташ, а девоика е невина бв!ла, и чисто к'о ммеао всевишнћга Творца, знала јоштг Н1б на чимт. жито, на чиме ли грожђе расти, а камо ли изт. чега се лшбовк рађа, Она е остала, и на пређашн-ћ се посадила место, а младми ловацт. поредх н^ћ. — К.адт» е сунце за гору заишло, онда су се растали. На девоике устнама нншто е пламтило, кое н1е она ни сама знала шта е; алт> мм ћемо милои Читагелвки каз ти. шта е то бв!Ло; На н-ћнвЈ усти пламтш е — полшбацт. младога ловца. II. Едва четвртт. часа ода одт» раста оногћ, подт. коимт. се Милица са младвЈмт. упознала ловцемт., белила се измеђЂ липа кућица една. Сђ десне стране куће видила се кра» сна баода мирисавммЂ засађена цвећемЂ, и бистримЂ по полакЂ пресечена потокомђ , на страни баоде видш се расгЂ еданЂ на о^

но подоб^б, као онаи, подт, коимђ се у Милкинбјмт. гргдма прва лшбве упалила искрица, за растомЂ дизала се ввјсокз сгћна, нузЂ стћну вшова пенлиа се лоза. Кл ћица е га обиталиоде Милице, ц нћне сгар« Маике. Три недел^ћ ппсле првогЂ нам^. прик.по. чена под-б растомЂ у баоди, гри се диш видити човеч^а стаса сед^ћа на клупи одт> бусенд; сђ десне стране бдна вмсока женска; по образима нћнима пореме^ене лепоГе стопе се видити даш, и човекопознавателћ лако ће погодити, да пруге по челу и седу косу ше толико време, к'о брига 1ои приузроковала. Жена та е Милкина маика, а друго двое: Милица, и младвш Ловацг. Дј го су ћутали, у еданпутт. стара ко иза сна пробуђена проговори; „Милане! а самв задоволкна , што е мени тебе Богђ поклошо, кои ћешЂ милу мош кћерЂ у читавомЂ н-ћномЂ животу одђ зла бранити, — Милка тебе лшби и тбх нш, па ће те сретни објти." МиланЂ и Милка клекну предЂ стару, а она продЈЖи, „Богђ Ба «:ђ благословЈо децо моа/ У дубокимЂ 10И очима суза се засветли, кон е суза радости бБ1ла, ирва суза радости после дуге туге. дСретна самБ децо мон — проговори опетЂ — и надамЂ се да ћу шштђ у кругу вашемЂ задоволБНО поживити кое године." и Не!" чуо се одзивђ одђ стћне, Сви се трое на ону окрену страну, одђ кудЂ е гласЂ долазш. в ЛажешЂ , пакостна сгћно! — прогово^ риМиланЂ,—да ће Богђ ,идобраће мати живити дуго и сретно. СадЂ се тако учинило , ко да е нешто шушнуло изза камена, кои се за нбшвм дизао леђш- Сгара погледи тамо, сва е пребледила, и едва су е могли МиланЂ и Милка у к^ћицу увести. (конацЂ сл$дуе.)