Пештанско-Будимска скоротеча

178

Ка* три кукпвнце у церно завите Илачу сегтре ијото оратл едннога Тебе су имаие, тебе изгубиле Остале су сестре безт, миие закиегне. ' л ђедБ н баба плаче , тн си нћјховг бмо НБ^хова ут^ха н ннјхова радостћ Када си се наипре на земик) опр'о Р)чицамт> сн држ | за нбино кол'кно Када си нанирједт, на нмохову радосгв Р|ечт. нзрекао одт> ш.нм. си е чуо ђедг ти стои тужант. оса.идесетт. л-ћтни С|ед '|ехЂ власахЂ а погнуте главе Око нћг-' крЈгомЋ, а иодобно нћму Воеводе Србске гн^ћздо соколова : Лгото старацв плаче изт> дубине срца Ст. нбимт . гомила ц'1ла н воиводе плачу Црну жалостк ст, нћиме са сузама дкле Св1ема си бмо тн надежда саина; Гробт. ти 6 далеко нанћ ти доћт> не могу Да ти га обл1К) потоцнма суза; Но ти надв кол^вком-б у кон) си нбнх 1н-б И кон ти н!е далеко одт. гроба Све колико плаче до неба се чуе, Ка' б$дна Фамјла надт. коматма брода Буромт. 1-ломл'ћнога, у кои е н4на Надежда пловила, што на кран) мора Горко аднкуе проклиншћЋ пучину. 0! Како ме први пораз1о погледЂ Кадт. самБ изншао на горду планину И вид1о окомђ надмену пучину , ЧрезЂ ком си Павле мени одлетЈо Сузн1емЂ самБ окомђ трагЂ брода искао Но на море трага већЂ онога нема Ка' што нема тебе већБ надежде мое 'Гн си ми изчеза ! како трагЂ на море, Тн си ми нзчеза! ка' звјезда снина КадЂ се ведримЂ небомЂ св^тлоиђ дугомЂ нроспе. Слатко ли ми шћаше едномЂ Павле бнти Устрел4на стреломЂ велике жалостн Да ме санЂ оћаше в1чни обузети Да преболимЂ рану кого си ми дао.

I Много лн ме пута <'нопид1;н г 1; дивпо Са тобомЂ ларало , те самБ те грлш А кадЂ се нробудн скуно самБ плакао За минутЂ радости уру самн нлакао И судба 6 наша , нашега жинота Сновидћн'}. едно нлачно и лажлћнно. Алђ е судба твон болн него моа Тн се на свћтЂ нвн н окомђ га вн1)в ЛдовнгемЂ пићемЂ изђ чаше смртнога Свћглу твон) душу тронао н!еси ВећЂ сн безпорочанЂ како АнгелЂ чнстн У Лике нћнхове одђ насЂ одлетчо Те си сада АпгелЂ кодђ Пресгола Вожкгћ Али снина зв-ћзда у небесну кругу Но у душу мон) храмЂ си мрачни днга' У комђ ће се вћчно ликђ твои сахранити Ка' нредЂ огледаломћ мрачнимЂ и сломћнимЂ КадЂ жалостно дуби цвјегЂ унехнути К Р В А В А О С В Е Т А. III. (конацЂ) У Срб;н. ди Рабацт, пптокђ V р 'ћк^ Коиубару утиче , жив1о « Богданћ Нешићв. Богдант. в бв1о иоштенч, човек-н и добар ч.; само МЈ се то за зАо принисикаио, што е кћер *Б свок) Даницу, кон е лепша бвша . негт> и една деноика у околини онои . што е велилгн Јему Д »ницу натеривао поћи за некога младиКа Мргоду. Мргода « свомћ имену соогкктствово, ерт, е бмо увект> намргоКент., и суровт,; а Даница в тако кротка бмла ко голубица бела, или ко нгн'& о ђурђеву данку, — Даница се повиновала волви отца и обећала е дати руку Мргоди, ма да 1ои е срце нуКи тело одв туге; брв она мрзила на Мргоду к'о на накленогт. врага, мрзила 6 ко на горку смртт,; а Ладбивои «» ладбила ко сиасен^ свое, ладбила га « ко животв свои: алт. вола в очина бмла да о* на Мргоди руку да, и послушна кћи жертвовала в себе, да бм Оца волад испунити могли. Предт, онаи данЂ, кадт. 6 одређено бв)* ло да се са Мргодом-в венча Даница, посие