Пештанско-Будимска скоротеча

\

179

бурнога дана ведро е 6 б 1ЛО небо, месецт. е уиилно свети10. — Даница е у својои соби на прозорЂ наслонћна гледала бледми меI еЦЂ са очима пунв^мг суаа; Уздисаи за уздв!са10МЂ летш е са мали 10и Јста, сздђ огвори прозорЂ, и промоли главу, као да чистогђ воздуха тражи. — Белу ко млеко руку 10И « садт, неко ишбовно претиснуо, Јшбивои е бвт то, кои кадт. јои е на усгне медне еданв полшбацЂ притисно, погледи е- 1Пта. — проговори онђ — твт си плакаиа мила мон? шта ти е Анђелу мои,? рецв! твоме Лшбивок). ; ,„Драг1И мои одговори крозт. плачт. Даница — последнв1и ме путт. данасЂ видишђ, ер-Б сутрашнвш дант, доживити нећу"" „Зашто душо моа? л — продужи уплашено Лшбивои. „„Видишг Лшбивош, а самв већт. невеста; сутра ћу предт. олтаромЂ постати Мр година лшба: ал-в н то не ћу, отићи ћу у гору, исподт. камена ћу ппватати отровне гуе и себе огровати, да ме зора мртву нађе , ерт. воиемт. лшбити и смртт., него суровогЂ Мргод». ва „Оста.ви смргч. друг.омг — одговори Лш6ивои — гв1 ћеШТ> ЖИВИТИ, И мон бвЈТИ. Што в Лшбивои Даницв! советово, бвио е то; да у б-ћгству спасен1в траже: она е овомђ прогивна бвма, ерт. опоминнла се родигела свогђ, кои , ма да 6 сурово ст. нвомт, поступо, она га 6 опетт. лгобила и почитовала; алт. наипосле бежанго се преволе; ерг »1гобивои 1ои е предт. очи ставлло ону беду и жалостг, кон бв1 нЉга чекала, кадв бв1 мго изгубвш. Двое залшблћни су у Цесар1Ш бежали Лгобивои еу обсади ВвшЈеградскои участвово; од-в св1го места, кон е вид10, наибол^ му се допадаио оно 7 кое с.мо у почетку описали: Ту дакле доведе лгобу свого у ону исту кућицу, у кого су Милант. и Милка стару свош увели Маику. — Лгобивои е добв^о кКерв Милку, кон е нре стару свого Маику Даницу увела са младимт. ловцемт. у кућицу; и после у обсади Будима кад-в е већт.

на зидови поб^дителнми видго барнк-в, за ново Отечество борећи се непр1лтелскимт> танетомг згоћенљ славно « умро. — Даница од1. овогђ доба све свое задоволвство е налазила у сузама и у негованго свое мале Милке, и заиста Милица е лепо израстла, и черте образа насл&дила е свое миле Маике. БогданЂ гоштх оне године е умро, а Мргода са Патр1лрхомЂ Чарноевичомљ и сам-Б е у Цесарно прешо. — Мргоду е видила Даница за каменомЂ, и ово е бвш узрокт. што се тако ако уплашила; ерт. одзивт. „Не!" мвголисла е да в Мргода мрмлво IV. Кадт. су Даницу Милант. и Милка у собу увели страшно е узнемирена била, орканЂ е беснго у н-ћнима груд'ма, неколико е дана болестна бв]ла, алт. после опетљ се подигне. Лепт. е бвго дант>. — Милка е на ономђ истомђ месту седила, ди смо е прввш путг видили; некогв е изгледала, ерт. при свакомђ Ш}шнн) усганла е, и желвно садт. на едну садт. надругу гледала страну. У еданпутт» стасв едант. човеческји иредт. собом'*. опази. Милка цикне, ерт. човекч. е оваи тако гнусант. бв1о, да бв1 се и самв пако одт. н-ћга уплашити моро. Милка бежати начне; алЂ тект. што е неколико учинила корачаи, уваћена буде. „Пусти ме да идемт. милои Маики — проговори дрктућа Милица, кадт. ши е стисно руке — шга ћешт. са мномђ ?" „Ништа голубице бела — одговори оваи — ништа само да ти изтражимт. срдашце" При овима речма извуче ножт. едант. иза поаса л Буди милосгивт. ; та н ти ништа сгрешила ни самв; 0 Боже! .Видишт, — пролае опетт. оваи — Отацв твои е мене са вратв! седмога неба у пако бацго у ономт. магновенш, кадт, самв већ-в у раи ступити тео; у очи венчана но бего е онт. ст. Матеромт. тво10мт., моЈомт. мес) ђеномт. лгобомт.; онт. е нго грлго, нш, кош е Богт. само за мсне створ1о.* -