Пештанско-Будимска скоротеча

186

СтеФана Уроша (III) у кувотј дрвеномг, кои е на чегирт. ноге Јзвмшенг. Тело е у пурпурнси дамашки тако зав1ено, да се изђ н^ћ ништа, осимт> чеиа и руку, одћ овб 1 десна ст. два прстена украшена, невиди; кожа е на руку сува, косе на глави мало. Г1ри Цркви е назидант. намаствЈрБ, гди 6, ил' 7. Калуђера, редасв. Вас1Л1е, живе." — О светинви овога Крала, искуснБШ и заиста Апостолскш МужЋ , 1лму с ђ Мјхаил -Б Сумма, негдашнБЈи Арх1ешскопЂ Скопјиск1и , умствован4 свое и н -ћговБЈ предшественника (т. е. Арх1еп1Скопа) описуе верно у своме писму 1749 године овако: „0 Светомт. СтеФану Дечанскомт, то знамЂ казати; да е н^гово тело целокупно, и зацело свето, да су се око истогђ млога чудотворна д^ла виђала догађати; дал-ћ, да ово прим-ћчаше одт. могђ предшесвенника Г. П е т р а К а р а џ ић а, а овоме опетт. одђ н'ћговогг, (предшественника)Г. Богдана АрхЈепЈскопа Скопјискогћ , произилази. Далћ, због 'Б когт. узрока су РимокаеолЈцБ! забраНћивали, своима почиташе овогђ Свеца > збогђ овогт. мбјслимтв : врк с> се НосланицБ1 (М1881опаг11) бонли, да Римокаеол1ЦБ1 посћЈцавагоћи Шјсматјка цркве, наскоро 6б1 и сами Ш!смат1ЦБ1 постали" и т. д. — Пеачев. дал^ гово}»и ; „Дал-ћ између догађан, кои се око светогЂ Крал ^векоп. тела збБЈваш, ово се свакидашн"ћ разЈмашено спомин4; да у сумнителнБЈМЂ и сведока лишавашКимсе парницама, кадт. се обе стране, позБшашћи се на свето тело, закуну, заедно, у случаш клатвопреступлетн, обвежусе: да тако здраво и невредимо, колико кои сир4чБ заклетву уздржи, изђ светогв обранигелн храма изађе." — За вечигБШ се спомент., у Србскои цркви, овомт. Кралш XV. дант. Новембера месеца слави. У Кежмарку. Аркад*1е Г. Ншолићв.

РОВСТВО иТЕРГОВАНЂ СЂ Р0Б0ВБ1. (конацг) СадЂ е пБЈган-ћ, како се ово зло тергована ст» лшдма искоренити може ? — Г. Нј-

коллђ Капетант., кои е двадесетт. година > служби при АфрЈканскимт. приморнма 6 б 1 о , учинго е едно предложеше, како 6 б 1 се сиР ^ чђ по нћговомЂ за то време искуству Тергован-ћ с-б робовкг олакше укинути могло, Ово н-ћгово предложен1е видисе но нечему да е за таи посао врло сходно, зато га « и Енглезскш Адм1рал1тетЂ одобр1о. Онх овако говори: Могућно е, да Енглези на рћкама за десетЂ м^ћсецш, или наидуже за годину дана Тергованш са Негрима краи учине: т. е. Они не треба да се на морхо задержаваго, не !Ч> треба да на своимђ лађама у р"ћке улазе, пакЂ лађице, на коима се робови до уплива у мор^ћ доносе, да похваташ и отма попале, а робове ослободе и попуштаго: ктому треба и б^лце, кои у томђ Тергованш соучаствуш, такођерЂ до похватаго, и АфршанскимЂ Поглавицама на знанћ даду, да се више отђ тогђ часа нити робове при себи держати, ниги ји продавати усуде. ДосадЂ е 6 б 1 ло пренебрегнуто, да се особиги закони за каштигу онб! Роботерговагелн опред^ле и нареде, кои 6 б 1 се тому противили, пакЂ Бр1танске морнаре ши воинике, кои само свого дужноств чине, што се са РоботергователБима боре, уб1нли. 0ви су се досадЂ свагда по миломђ времену опетЂ као слободни пушћали: но они чимђ су себе слободне видили 6бгги, отма су опетЂ зачели свои скареднБ1и терати занатт.У будуће треба до се сви ови за перву машту привежу, нити више да се попуштак). И треба да се ратЂ води и проти†Робогергователн и проти†морски разбоиника, дотле, докле се годб та нБ1ова скаредностћ неукине. Афршанске Поглавице треба увавестити, да они са поштеномЂ, нуждномђ и потребномЂ робомЂ тергугоћи много више добБ1гка имаги могу, него са лшдма. Искуство ^чи, да су нћки отђ нби ово већЂ и сами признали. А кои неНеш да послушак), тш нека осете, треба ш или похватати и загворити, или 1И исгребити ; пакЂ на нб 1ова м4ста друге довести, кои се обећаго, да такову терговину водити нећего. Треоа да се св\да наредбе и вћшти лшди распошлш, кои ћеду школе заводити, и обучава*