Пештанско-Будимска скоротеча

33. ПЕШТАНСВО-БУДИМСК1И

(С о (1 г ! е г>)

о Е Ш Т А.

ЧетвртакЂ

27. АпршлЈа 1844

Год. ЖЖ5о

ГЛАСЂ СРБСКЕ В1/1ЛЕ шФ&вш Даб воси волвво сребро и злато на Чес -тб рода, — одт. тогђ добмћешг красшк> Тм ц±ну — — —- —

Весел4, шала подобно санку ће Одиетит' вав-ћкљ, смла што мудрости И труда дигне, то ће остат' Нче одђ цера н славне Фрушке Светнћг,

Изг облачка извину се Посестриме абланг -— стасакг : Чуите Браћо! чуите Срби! В и л а диже свои већг гласакг ; Иде гласакг на све стрине, бхо в$му грми, ечи, И у гласку разумћти 6в' ове намг дае р4чи „Побратиме србскЈи смне! Из—а сва се дижи саде, Вмшша сила чрезг мене ти В^ћсТБ разум^ћт' ову даде! Даи прнноси жертве волавг Просвештенн на огнвиште; Знаи да Рода честБ и дика, То одг тебе данасг иште! „Славнои дижи тм С оф1и [мудрости] Дичне храме и олтаре, Л4пше него сребро злато

Даваће ти она даре; Изг прекрасногг врта н];ногг Потомакг ће брати цв&ће За Родг Србскш преполезно Што увенут' нигда неће. „Родг е теби душа твоа Онг ти 1долг буди в$чно, Лгобавв топлу гоећ' само Н'>Јму служи непрес]'.чпо; Ништ' не таи што бм иогло Увеличат' Рода славу, Тадг ће твон> окитити Лавровг в&нацг врстну главу ! „Хоће л' кивно душманг лштми Отечество т' да погледи , Тражи л' да га злобномг рукомг Сг тобомг скупа озловреди; Ил' ти жели обмчае Маике сладке порушнти, И за боемг тежећ' б4сно Жедни л' твом крвцу лити : „Тадг устани Побратиме Мачг узг витко бедро паши! Те удараи сложно млађанг, Некг с' зна што ће рећи „Наш И докг главу посл4дн!га Твогг не скинешг душмаиина, Не враћаи се са боишта ДавБ лн бмо нл" тавнина!