Пештанско-Будимска скоротеча

,,ОпетЂ велимг — Србскги смне ! Из—а сна се дижи саде, Вишша сила чрезч. мене та В ^стб разу»Љт' ову даде ; Даи приноси жертве воланг Просв1;штена на огнвиште, Знаи да Рода чесгв и дика То одђ тебе данасЂ иште! !"*) У Н. Саду на ђурђевг дант> 1844. Др. Петарт. 1овановићг.

ДРАГАНАЦЂ. (Нзђ Пожунске Читаонице.) IДрагина кћи некога селика изђ Борака у 16. години младости свов, не само у своме селу, већт. у читавои околини све 6 д"ћ*) Одт. постанка св^та сви народи признаго, да су Школе, и авно д^чицевоспитанЈе основђ среће, и „главизна спасенја" рода човечјегг. Свакш дакле СрбинЂ племенитии неће каснит' кого нару и динарг своеволвио и на то принети, да Школе наше Србске подигнемо , Учителћ народне бол4 снабд4мо, и Ф ондђ нашг Школсши, ово властито — нацшнално наше Заведенје умно. жимо и подпомогнемо. — Школе, Браћо ! Ш к оле дижимо, вели блажеиопочившш Дос^ееи; а превнспреннши духт. неумрлогг Лукхана о томе овако прориче : „Еи! и то сотворатз.: Еб! Сотворатт. и то Серби , лк)баш;и Р одђ ! —" Сл-ћдуимо дакле и ми примЈру просвкштеногЋ в^ка , — и мудримт. Просв&титела Србски' Сов4тима; те да оно, што 6 наше одг старине: 6з(лкт>, В *РУ, Име, — наимил1е благо Народн о с т в нашу—сачувамо, и обдржимо!!

вице л-ћпотомт. надвм «'Б1вала тако: да су се већт. У.ООО добаи^млоги младићи за нго отимали. РодЈтелБи.ЈбЈДЈћи имт. 6 она ндиница бв1ла, тако^ сј за н & омђ чезнули; да ш ни нед-ћлБОМЂ у церВзЈ саму ни су пустили, боећи се сваке незгоде. Мати, коа « сву срећу^у ртваоти кћери ^евое налазила, чес;го 6 мужу своме^говорила, ; | да она никако допустити неће, да се Драгина изванг села уда; и то само за СБша старца |С1ме,, кои е сђ нБоме одрасто , и одђ 1 д^тинства ш облшбјо. тако; да се јоштт. као дечакг ст. Н1еднимт. другимћ дететомЂ у селу играти шеЈхогћо.. А и Драгинн е младогг друга свога 10ШТЂ бнда об.иобила, па и сада кадЂ -су се тблш;и за нго отимали, само е свога Младена|(тако се онт> звао) видити желила.| Огацв Шл1денов 'Б е цћли животг ј прЈателБскои лшоави са отце .п» Драгин"ћ провео, и само е то доживити желш, да нби двое заедно Јсрећене видити може, због -Б чега е стварт. ова већЂ цћломЂ селЈ позната бв1ла, кое е све оне, ко1и сј се надали Драгинш до 6 б! Т и , до таквоЈч, здвоена довело : да су на свака средства ммслили, коима 6 бј ш задобБЈти могли, ма и саиомЂ смерти Младеновом-Б. Богдант. БарнктарЂ, сбјнђ Вука Барнктара Кнеза ГраховланскогЂ видивши саио еданпутЂ Драгинш у Н-шастмру, тако се у нш залгоби: да е свога отца дотле нагонш, да мј ш за женЈ проси, докђ мј оваи обећо ше да ће то јчинити . К.адЂ е В јкб у Борке родителБима Драгин^ћ дошао, и на» мћрЈ свош предложш, ови сј мј одговорили, да е она МладенЈ већЂ намћн^на, и Д а ш нитко дрјги добити неће. В јкђ , кои е толикомђ охолости надахнЈТЂ 6 бш ; да и Нр°" ти, кадЂ 6б1 мј оваи кћерЂ свош одказо. светити се небБ1 пропЈст^о, овимђ себе У толико снижена видећи, разаренЂ кући се врати, и изкаже СБшовима, кака†е оД" говорЂ ДобБШ. Но НеђЈ мј опростити „вели а макарЂ ме сви шеств волова стало." " Зато имђ таки наложи: да неколико бећар 3 ј селу подммте па да ће сђ нвима и он^ у Борке поћи, и Драгинш на силу отети*