Пештанско-Будимска скоротеча

34.

ПЕШТАНСК0-БУДИМСК1И с? к © Р о т Б ч А

к

(С о и г I е г.)

II Е Ш Т А.

Неделл

30. Апр1илја 1844

Год. Ж1Ж.

ВмсокоученомЂ Г о с п о д и н у БОГОСЛАВУ НОСАДО. Иолезна с' у Теби намера Породи, и единство Браће е' кђ слоги 'Гвоиит. Јдеси корнком!.. Тако с' алг обшои Достиже ц-ћли , скупа КадЂ кивна мрзостБ Срца браће ие труе. Ту Пантеонт, с' Роду диже, Ту браћа се иознам: Ту се Муза, удеснје Коло води ! Удвоенв на полм радина ТрудЂ, окрчена нћива Стократини плод'1., Землед-ћлцу рађа; И скупа браћомЂ свотмч. Радо дочекани, дае Окусити ПЛОД'Б, С ђ полн зноавногЂ. Иредндчи,- иа Ти Радо на стопе стаемо: Коши тежишг, да Стигнемо мети. У 'Футогу 29/17 Апршлја 1844Димитрш 1оанвовнћ%.

МИЛАНЂ и МАР1А. Србска Новелла. Густа помрчина обЈзимала 6 двор-в Крал 4 вћ , меланхп.иа и птсто ћутан^ прелази. ло е преко пјств1 полана Призренски: само една Марја, Краи-ћва кћи , бавила се Јсамл-ћна у сво1ои соби. Нлаовито куцало е срце за.нобл-Јкне девоике, брЂ ће садт, последнкш путт. онога видити, кои е нбои све на свету бмо, и кога е опа више, нег' саму себе лгобила. Садт. се зачуе тихји неши ходт., врага се отворе, и Мииант., н-ћнЋ лгобезник-к, уђе унутра , и падне у наручја нћна. Млого су имали едно другомт> да кажу; алт> имђ уста занеме, болно чувство, ГБ1! Ч1Н лшбовв саи > кадра е мене сретногт. учинити; тебе видимђ п зарЂ садт> последнбш путЂ? обладало е сђ нћима: докђ на еданпутЂ Миланч- као иза сна пробуђенх неиовБшну: „Свирћпа мати, шта саш> ти а учин10 , да тб 1 мени руку твое кћери огказуешБ? због -б шта си се тбт на свша Владаоца Бугарскогт. тако огорчила; да му саиа опасностБ нћговолгБ животу прети, ако се онђ и дал^ћ у твомђ Двору бавш буде ! У Двору твомђ , гди н-ћгова Мар1а живи. Шта? Та Зар-в е могао таи рђавБш твое матере поност. такву лгобовБ утаманути, кон е предубоко у срца .ча нашимт. закопана ? О Марго! — Ова се лгобовв утаманути не може; она ће на веки остати; алг оће да насЂ раздвое. — О свир -ћпа судбо! — 0 Марго! ЗарЂ н ТБ1 сама соизволнвашЂ да се раздвоимо?" „И несоизволнвамБ мои Милане;