Пештанско-Будимска скоротеча

215

способногт. пресЈштествугоћегт. Еештества: т о еств, што могуКностб зачат1М образа своиотвеннЈ притажава. А пре суштества човеческогЂ тако се вешгество налазило Н1е, изг коегт> бм се лгоди природно производити могли. — Одкјдђ тврдо и праведно ззклгочити можемо; — да сј први родигелви, одђ начала човечества и природе старјегт.; ни човеческимЂ ни природнммк, но чЈдесннмћ начиномт. произведени. Да ли е Богђ два лица тект. изпрва сотворго ? Могао бн тко помнслити, прве родигелћ одђ таковогЂ начала создане 6 б 1 ти , кое бм се пзмеђЈ прев ^чногЂ начала, и естества, као неко посредств^е сматраги могло; као што сј Ангели и дрЈги дјхови одђ тл Јјнногђ вештества свободни. — Но осимт. превћчногт. СЈштества, ни една стварв, бмтно .образа свогђ, несходанЂ и несвоиственЂ нородЂ произвести не може. А своиственно Ангела и духова д-ћиств1е еств, јмностб, ков сама по себи сЈштествЈгоћа ништа произвести неможћ. Богђ е дакле прев-ћчно начало свјго видимм и невидимм тварш. Онђ е прве сотворго родител^ човечества, и Јпра†толико, колико е на Јмножеше човечества доволбно бћ1ти могло. бданЂ мјжђ и една жена на ово сј доволбно 6 бјли, кое и са \1ђ здра†и природанЂ разумЂ потврждава, Боп. е првогЂ човека отђ .землћ сотворити изволео; а као што се у светомЂ писмј чита, да е прародителница Е в а не одђ землнногЂ блата , но изђ ребра АдамовогЂ создана; кое е нснб 1и знакБ иревћчногн нам'крешв; да као шго е изђ едногЂ човека изворЂ целогђ лгодства, тако ће и при Јмаленно човечества све до наипослћдн ^г -б човеч1егЂ ребра скончатисе. Зашто е Богђ лгоде сотворго ? Нрве е родител-ћ Богђ сотворго! но да ли е Богђ само т ^ло сотворго , а ДЈше да с у шштБ пређе тогђ СЈШтествовале ? — Ни први родителБи, ни ДЈше пре сЈшгествовати ни сј могле, негЂ што сј т ^леса создана ; ерЂ , осимђ Бога, ништа дрЈГО отђ в^чности н1е могло 6 б1ти, а сотворено е, и почет акђ имати морало е све, што осимђ Бога

суштествуе. Далћ изђ своИства и могућности човечества Јзрокт. исгп.1тнвати можемо, изт. кога е нам'&реша Богђ лгоде сотворити изволео? На обдржанје живота нашегЂ има.мо си^е душевне, т'];лесне и естественне, сђ коима живимо, препигавамо и родЂ нашЂ Јмножавамо. Кр1шостБ срца и лгобови имамо, да родЂ нашв страхопочитуемо, по крви сродне, да , и све ближн^ лгобимо. Своооднј волго ииамо, да свакомЂ свое отдати, и Богј изђ свободне наклоности повиноватисе можемо. Да ли с ј лгоди сотворени на време, или да в4чно обстану? Богђ као преблагЂ и совершено добарЂ, сва е наибол^ согворјо, и ј наибол ^ћмЂ нам'Ј;рен1го бБ1Т1е мј даровао. Лгоде е давле сотворго, не, да ш нестане, него да сђ нбимђ заедно у безконечнои вћчности наслаждавагосе. Кое 6 б 1 и добро 6 б 1 ло , као што су сва д ћла Б оЖ 1 Н , бол^Ј обстати , него нестати. И ма да е гр^хомЂ зараженЂ родЂ човеческ1и; но суштество и своиства човеческа, сама по себи су добра. Безгр4шне доброд'ћтели сл^ћдство е блаженство вечито, тако исто и гр-ћ* ха е беда и кашгига вечита. А да бедни гр^лпницм 6 јдј , мораду обстати; ерЂ што несуштествЈе, бедно се назвати неможх. Дакле између скончана д^ла Божш човект. се сматрати неможе; ма да са†видимбш и невидимБш свегЂ се разрЈши; човект. треба да у преображеномЂ виду и местЈ обстане, да се пати или наслаждава како кои заслЈжго буде. Да ли ће после овогђ сл^довати друг1и ЖИВОТЂ? У блаженномЂ станго да остану лгоди, то е 6 б 1 ло преблаго нам"ћрен1е Бож ^е; зато е и дао намЂ разумЂ и волнз, да нћга познамо и разумемо, шта намЂ радити треба, да доброд-ћтели своеволвно прилгобимо се, и тако Бога и собственно достоинсгво да почитуемо; и ако одђ Бож1егЂ нам -ћреша и одЈстане човечество, равнћШЂ начиномЂ опетЂ да вћчно обстане: но да се првогЂ наменЈтогђ блаженства лишава; зато кадг сј лк>ди тако наменЈТИ, безЂ СЈмн-ћ да ће после ОВОГЂ сл^довати ДРЈГШ И дјгш ЖИВ0ТЂ.