Пештанско-Будимска скоротеча

шавши с' ноискомт. Врбаст., одма 6 итјо тврдинш обсести. Онђ е дао сву трску око града покосиги, и с' нвомт. обкопе испунити, да 6 бј , ил' ову упалити, и сва угн4здителна у наоколо месга и уседишта (ЗЗе("а (Јипд) ватромч. попалити и угушити, ил' преко испун'Ј;ногђ обкона, на ткрдинго, шришити мого. Томашевићг, боеКисе краиног -б паденј.ч, предасе заедно са уседиштемт, на капитулацно, поредЂ заклетве: да се никомт. нинаиманћ увреде нанети неКе. Тек што « Везирн са своима тврдинш испунјо, одма <ј онк обично делен± жителл предузео: бдну е треКину у землви, за обитател^, остав1о, другу као робове за Султана задржо, ков е оваи. ове несрећнике, за друге земл"ћ населити, унотребллво, а треКу е Нашама по:;лон !0. 11о задобивенш Кишча, повучесе Везирт. , предавши началничество оногт. пред-ћла Омару , к' воисцм Султановои , водећи собомЂ Томашевића заедно с' н"ћговимт. 13 годишнбимт . братомн и овога сестромт. Катариномт.. — За 8 дана су се више од' 70 градова и тврдинн Восански предали: сами су се Турцм чудили великомт. числу робова — 30000 су млади лшди у корпст. Лничарски узети. Султ ;шт. се лко лштш на Везира , што се у капитулац1ш упушКо; ништа манћ онет'1. е заго собомт. свуда ву* ко несреНногт. кралл по целои Босни, и сотимт. целе земл ћ освовн^ ускорш, комт. е обмчно делен'1. гкителл свагда и свуда сл].довало, за число народа умалити, да се у будуКе не 6 бх могли, протмвв свогђ Господара, диКи. Ван Ј. в Павел'1. од' Торт., прогивставши, на границв1 Хорвагскои, Омару, 10111' с' 500 благороднв1, у бош погинуо. СултанЂ е Марпо, супругу ТомашевиКа, заедно с' благомђ , од' Дубровчана, на трагт. иско. Алт. будуКи е она у 1тално, (илт. болћ реКи) У Л нгар ^ш), одш товала, то су се Д^бровчани предт. Тдрски посланицм извинили, кои се Султану празни врате натрагт,. Мар^а н!е ни дошла до Дубровника, нш е Иавелт. од' Торт. Бант, Хорватске (когт, е Диплому, од' 1462 Риттерт, у Терзакту виА'°)» Јватш, блага лишјо, и ору ллгу на

Турке бацш , кои су Мар!ш, [победивши БанаЈ, собомЂ одвели. У рукопису, у ц. к. книжницм (под' надписомт,: ЕПзађеЊае Ке§1пае 1п8111иИо Риег! 8111), наодисе од' Калима о Марји слћдушКа анекдога; Марја, Босанска Кралћица, кол садЂ у Ца риграду кодђ Турскогн кралл седи, запигана буде ,еданаутЂ: шта го може бмти, да су новорођена простачка деца лепша, нежели веКа частг. благородне деце; но текв што почну ' растити, више су ружнм? Мар^а е овако одговорила; А какав' е таи узрокт., да су мала пуладЂ лепша од' ждребади; ал' текЂ што они магарцм постану, таки ш и ругоба обузме. . . . врбо при воспиташш онш, лшди, више труда, бриге и времена покажу. МуамедЂ II. довршиви паден1е Босне, с' Везиромн и ОмаромЂ, на Херцеговину нападне; тврдин"К обседне а равницу сву с' конбицомб опустоши. СтеФанв е КосариКЂ (кнлзт. од* Херцег н) одл1а, како е чуо да СултанЂ на Босну удара, воиске скуиш , и еа своимв се св^номђ ВладиславомЂ помирш; ал' шта е могла шака лшди учинити, протинђ толике силе? зато е онђ мудро учиН1о: у горама и брдама заседнувши, са сво1И .ма, Турски станЂ, пртллгЂ (Сгераске), да, и самЂ Султановв конакЂ нападао, и с' Турцвша горски ратЂ водш. Ово е од' велике корвшти служило Херцеговчанима. Турска се воиска наскоро умори, без^сп4шномђ обсадомк глакногЂ града Херцеговине (Благаи вели РиттерЂ), и непрестанв1МЂ наиаданкмЂ горске воиске; заго се СултанЂ из 1 Херцеговине натраг' пов^че. Но пре негЂ шго дазнакЂ к'полазку, дадеу штру ТомашевиКа пред'себе дозвати; ТомашевиК-1. е нредВИД10 нћгову намеру. зато е понео собомч> капитулац'по одђ Клшча, Алђ СултанЂ ше узимо у призренје капитулацјш , кош е н^»говђ ВезирЂ нодписо: но е сл ћдово примеру Шпанско-АмериканскомЂ, нородицу сир-ћч-н унутрашнБИ Кнлзева изкоренити, и заповеди сђ ТомашевиКа, последн 'ћгЂ и несреКногЂ К.ралн Босзнскогђ , живогђ кожу одерати. Ово е грознми начинЂ смрти, ког' е ТомашевиКЂ оцоубјица, по сказиванш на-