Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСК0-ВУДИМСК1И

с к^.

I?

гш

"I А.

(С о н г 1 е '•)

II Е Ш Т А.

ЧегвртактЕ.

18. Мша 1844

Год. III.

жалосШ)1Г;» при смрти господина КонстантЈна Маринковића Пароха Новосадскогт., Честн. Конс. Сосћдатела и ироч.

(одг шности Гумназјалве) Вигиш; ве(1 1еуп18 1Н раИеиЈЈа, фш^шс! согпп-еге ез1 пеГаа Ног. Тјл, кон си већт. кроз -б поиу вЂка Срб-миадежн бмо Менторг МЈдрмн, Казугоћи путе спасенјн А собственвни -б д'ћлом1 н прнмЈфомт. : Тн, што сн 1ои у кротка срдашца Усађнв'о корент> човечностн, Негушћ' га н заливамћи Освештеннмт. миекомг Хрјстјанства. Тв1 л' е сада оставлашљ на в '1 јки Наша Днко и подпоро цмгиа,! Ху ! — да грднн рана и прегрдвн Што ев' даиасв грудг допаде нћжна ! Иротуж' витка зелена Миадегки Но ндка разплачн се врискоит. ! Клону воћка шестдесетои"ћтна Са сазр^инмЋ нлодоиђ на гранама Строваии вЈорЂ в -ћтарЂ ладаиг ; Клову воћка — тн оста ко цв^ктакЂ Грозна туча кадг му красноств срубн ! Ло Младежн разпиачи се врискомг !

Отца К о с т е — ахљ ! човеколгобца, Хрштннина н Мудраца дивна, Дике земл$, а радости неба Ше више на овоме св -ћту. Одсвудт. жалост& стере своа крнла, Крнла своа и одђ пакла црна, Све што младежЂ Србска нзгубила, Све што св 4 т - б е нзгубш Србск1и, Овд4 лежи у овомђ ковчегу: Отца К о с т е међ' живима нема ! Да, младежи, Онг ти ОтацЂ бвто Онђ тн среће казнвао дворе, Спроводећ' те другда родителбскн По живота овог-б незгодама Ка'но Ангел-Б блаженна Тов1Н): Он-Б тн душу нкжиу облачш У оруж4 св]>та нстинога, Паз10 те ко саон пород-Б м1о; Тко ће одсад!. теби Отац-Б бнти ? Тн Младежи оста снротица. Гушећн се у сузама врелим-Б СрбскЈи младићт. овако говори : „Ахђ! Онђ бнше мои предобрни Ген »Л, Кон мене научи лгобнти И храинти све доброд4тели Одводећ' ме ет> пута безум1а. А х " б ! О нђ бнше кои ми е штедро Оставл±ном"Б свого руку пружао , Ведрш мн мое мрачне дане Путг у небо в!;рно толкуго±и."