Пештанско-Будимска скоротеча

222

„Отче, дико, славо и обрано! Скоро бнше па некудг охиде! Што н ли си се на ме налготш ? Кудг изчезну, а безг ст, Богомђ остаи ? Златна уста што сте онЗшила, Те науку Хр^ста не трубите? Свете руке што сте се сиедиле Виагосиове Србству давакће , Д што сте се на ме налмтиие?'' Мртва гиава не зна говоритн! Да, миадићу, онљ изчезну в^чно! Уморено одг житеиски брига Хиадно т4ло овд 1 ј му почива. ЛакЋ му буди санакг ов'1ченнК ! Нудн сђ НБиме Бож';а тишииа! Уири сватко к'о што онђ е уиро! С^ме што е поећао биажеш. Учен^емЂ и животолт. своимт>; 9 « Приносит ће пиоде сторицего, И на ономј . усп^вагоћ' св±ту ј Недорастии садашнви Миаденцн ! Камо срећа, да сте г' познаваии : Познаваии? ахг текљ познаваии ! 0 да Ваша видјо самв срца Наставиана од-б н4гове руке !! Сг Вама ћ' отцб 1 на гробг му доиазнт" И докг шарно вн стерете цв4ће Пуни миади смнонн'];г1> умииа С-б сузама ће вама говорити Чш пепео почива у н±му ? „Ту е пепео отца Косте д^ћцо! Богћ бннше у т^ћговомг срцу А у грудма чов^коимбЈеј ВесеиостБ му свагд' природна бниа; И дужности свете Реиипе Много више нег' св 4 тђ важише му; Допрод$теиБ ако наш'о Н1е Ни Кинзеве не хваиаше тада. Ниет' те д4цо, китинсте му в^нце В^нчавагоћ' н4говг гробнни каменг! !< А Вн Браћо! одрастиа миадежи! Нропнштите гиасе жаиевите

Посл Љ дн 4 г-б му дуга р];чцу дагоћ* Сг Богомг отче! сђ Богомг Учитеиго! С ћ Богомђ нан-),кБ срце изг н^дара! Душа твод некЂ путуе срећно ,,Трисвлтое" гд4 се ори в^ћчно! Там' покон миадо бери цв-ћће Србска т' миадежг скоро добнт' неће ! Нроста т' бниа и душа н тЈио!!! ЕФРОСИНА. (ОбразацЂ свакидашн^гЂ живота) одђ Б. Ав ча. I. У среди цветагоКегг Отечества нашегг дежи село едно, едно убого Србско село. — Ни самв ти по волћи, мила Читателћко, почео ириповедкЈ ? да како, шта се дртго и може Ј сиромашноми, Србскомт, селЈ наћи, што се тебе тв!че ? — Бмло бм у н^ћмј доста, на што бм погледт, твои као права Србкина управити могла; бм да, сладка Читагелћко ; илђ манимосе садт, тога, и само ногледаимо оно што намг внимателностћ нашу у сеоцу томе избеКи не може. — До етародревне Церкве бели се куКнца една; доста, и доста ускомЂ обграђена авлјомЋ, кЈКица се та заиста може нареКи кј К ицомч,, ерђ 6 мала, алт, чистота н^на издае , да трудолЈобиве и радне душе у нбои обнтавак), бан^ица една на краго авлје се внди. — Пригажателћ куКе ове естБ с4дми нек1и старацт,; УчителБ е онђ * Кад*1. еамБ чистоту и устроеностБ куКе н^гове сиоменуо, характерјстшу н'Кгову слободно преКутати смемЂ: досга е реКи, да онђ наизадоволБше проводи часове живога свогђ у кругу милогг му сБЈна и драге му кКери. „Боже, Боже! — могло се више пута чути са старчевћ! устБЈ — другш бн валвда роптао проти†тебе, шго овако тежко заслужнвати морамЂ раану мого ; а а ти благодаримЂ: ерЂ си ми дао свша, поклошо си 1|и кКерЂ, имамЂ радости и угћхе."