Пештанско-Будимска скоротеча

223

бстБ, старацт, е 6бш срећанг, ерг е илао кћерв лепу као сунце, и добру као Анђела; имао е сина, когг е дјхђ бмо великШ Србск1и духт.. Читателш ! смиреннБ1мг срцемЂ погледаи у собу старца; мудре сов-ћте онт, миломђ дае снну; та дуго га бндити неће време, дуго време, ерт, га дал-ћ на Науке оправлн; видитт, подђ трепавицама старБ1Мт., чиста се блиста суза; та милогђ свша, кои 6 увект, у отчнном -ћ живЊ кругу, кои е са. моћи научент, свегскои, увелик!и шил*ћ св ^ тђ , гди ће му срце толикима изложено бвтти погибелБма. — — НоследиБШ е нолгобацЋ. на СБ1новне устне притиснуо добрии ста. рацт., и попош се предао милогт, смна отечески благосилншћи, кои ће зоромт« шштв одпутовати. — Братв и сестра су 10 штб неко време као неми сганли: она е ствари нћгове у едант, завезлви »авезивала. - Грлен'1;, лшбл4н"ћ , ецан-ћ е слБдовало; наипосле Савка са речма: ;; Уроше пиши налп. што пре , да се не бринемо." у свош оде собу. II. У предград1ш столногт, града огечрства милогт, намБ ншвила е удовица н]н ;а доста убога, жалостно и тежко, свакндашнш кору леба са шићемх е себи прибавлнла: добра о. ва старица кадт, 6в1 после дугогт, посла уморена у вече заммшл^но седила, више е плта узданула: „О Боже! зашт' ми не поклони кћерт, бдну, код 6 бј ми у моимђ старбјмб годинама иодпора , и ут±ха бв!ла 1" Садч, бм она узданула, и коа чиста су. за бм ши иоквасила старе н&не трепавице; алт> после овј се опет -б поправила гозореКи: дОпрости ми Отче небеснБЈИ! што противт, тебе ропта.мт,: та имамт, н Уроша, да, могћ сладкогт, Уроша; онђ мене лшби као ма герћ свош, а, да оће само што пре доКи.« Старица ова бмла е рођена сестра горесп'менутогБ .Тчителн; она е свог-б мужа 1оштб млада изгубила; и премда су после сирти супруга 1ои млоги н"&ну руку мскали, °на е ипакБ удова остала у срцу свом-&

хрансћи ону верноств , кога е прама покоиногт. мужа свога имала. — Веруешг ли драг1и Читателш ? — да е то тако 6 б 1 ЛО ; ерв може бмти да ши н"ћни прос10ЦБ1 никако ПО ВОЛБИ бб1ти ни су могли; но како му драго 6 бјло; текб е она остала на свагда удовицомЂ. — Кадт, е већг остарила, усамл^но е живила; една едита кућа, у кого е ишла, бБЈла е Г . • , Н . . . . богатогк Трговца; овде е она свечане дикое дане радостно проводила у кругу Н . . . ве к4ери. — Старица е наша увекљ о Урошу говорилз; кадт, бм видила здравогт, когт, младиКа, говорила 6 бј она; „Красант, .ЛЈладићт, истбш мои УрошБ," а ружногт, кад% е угледала: ; ј О друголчш е мои Јрошт,!" рекла 6 бј . Кадт, се овако какавБ младићћ Фали предт. девоикомт, , наравна е стварв , да га ова зажели видити; тако е бмло и са ЕФросиномт., едва е чекала, да одт> СгареНеде тако увект, Фа.гћногЂ Уроша види. Неда е код-б прозора едно вече седила о свомт, Урошу мв1слећи, кадт, еданБ младић*Б, когт, смо у I. делго приповћдке ове видили, у собу уђе, руку старои по.ноби са; „Добро вече Тегка!" „Уроше ! сладкш Уроше! — проговори Старица — дошо си сладкви СБЈне ; та чекамт, те већв к'о озебо сунце, ди си бно ? — Шга ћу ти да дамт, за вечеру ? — бси ли уморанг? — Шта ради отацЂ, шга Савка ? — ј&ако си се променуо, рано моа 1 а — Богт, 6 бј знао, шта ту шшт& бмл > ше: стара е садт. фришка бђвла као девоичица одђ 14. годинз; кран реч ма 6 бјло н1е; а кадђ погледиш-Б шта е говорила; „Уроше, сладК1И Уроше, раано моа, нити што друго него то, па опегЂ то. Скоро су вечерали. УрошЂ спавати оде а Старица »ошгт. неко време остаде на но1ама благодирити Богу, што ши е УрошЂ дошао. III. Друпи дант. тект. што е зора заплавила, алБ стара устане, и ушавши у собу Урошеву, кои е исгина већк 6 бјо буданљ, но