Пештанско-Будимска скоротеча

224

еамо "у постелћи лежкао, стане га лк»бити, : а онт. нго у РЈ кј; и ова садЂ му проговори: „Уроше раано, аид' устаи и обуцисе, пакт> ћемо мало после ићи кодт. Г... Н..-, видишт. свше, то е добарх Господарг, н саањ тебе тамо Фалила; и Господична Е/ СС фросина едва чека ; да те види." У рошЂ н1е радо ишо; али Тетке воиго кварити нехотећи приволе се. — Онђ никнда у кругу варошкомт. бвш н1е; онђ е имао срце добро; светЂ е изт. кнвига познавао; о! како се често преваре овакови лгоди, кадт. светт. сасвимт. дрЈгоачЈи нађЈ, пегз. што су га они себи воображавали. — Време дође, да се кодђ Н . . . иде. Н . . . ше био кодт. КЈће. Кодт. Господичне су учинили почеств; ЕФросина е у сво^ои соби везла. Како у собу уђу, стара радосгно проговори; ^Урошт, Ж . . . . ићт., мои еладши Урошљ." да Драго ми е Херрт. фонђ Ж . . . . ићг." Уроша е духт. бв!0 простЂ, као што смо већт. рекли: онх шштб Н1е познавао покварене обичае; знао н1е , да „мода" многе лшде за носђ вуче, а Србинв е бвш; чудо дакле нинаиманћ н1е, што су му Ефросинине речи врло смешно у ушима зуале. За Бо^а Србкинн Србина поздравлд са „Херрт. фонђ / — јМода е то сад^.. Овми кужнкш породт., ну ! алг е већт. многи Србкинн нћжне освохо груди!!! — Мода е да; реци што противт. нћ, пакЂ ћешЂ превезане имати острагЂ перушке , и прапорце на вра гу; пакЂ да видишђ , нећеду л' те и^деца назвати „ЛудомЂ?" ДрошЂ е велику себи узео слободу проти†свакогЂ правила обхождена са лепидп, поломђ , правила данашн ^ћгђ свет а; та онђ нге Ји ни познавао. Неколико кнБига лежале су на асталу, Онђ ш прегледи. „Господична! — проговори тихимђ гласомђ — Немачке кнБИге читате? Девоика се зарумени; но забуну свого хотећи сакрити величественнми погледЂ себи да, и као иолакЂ гордо проговори: д С ђ НБИма се забавламЂ.''

„А са Србскима никадЂ?! а запк1та 10 УрошЂ таковммЂ гласомЂ, каквБШЂ маика свое оплакуе единче. „!1 бм 1и радо читала — проговори Ефросина — али 1и јошгб никздђ до руке добБ1ла ни самБ, осимђ Зборника." „Има У рошЂ лепв1 кнкига" — уђе имг у речЂ Неда, кон се радоваше што се као некш малБ1и разговорЂ међу нвима двома увео; ерЂ е већв у несвестЂ пасти тела збогЂ У рошевогЂ са Ефросино.мЂ обхожденн. „И ћу молити — проговори на то ,Ефросина црне свое очи на Уроша подигнувшн — едну на прочитанћ." УрошЂ јои е обећао , и препоручившисе са старомЂ оде. (конацЂ сл4дуе.) ОПИСАН1Е ГРАДА БУДИМА ОДБ ПОСТАНКА ДО ДАНАСЂ. (Одт. I о в а н^а Г р а ф а М а и л а т а) (иродужен1е и конацг.) Даи садЂ да кого речк и о постанку кр. Палате и о далвои судби нћнои пробеседимо. Онаи Угорскш кралк, кои за свое седишге Бјдимђ изабра, бвш е ЛгодевитЂ ]. у половини 14 стол г ћћа. Здаше, у комђ онђ пребБ1ваше 6б 1 ло е одђ прилике на истомт. месту, где се и дан-Б данашнБ1и кр. дворЂ налази. У н г ћму обитаваше и удова Лгоде^ витова сунруга Елисавета и н^ћна кћи Мар!а супруга Сигмундова. — У н^му кралв К.арлЂ (малми названЂ) у соби кралвичинои при вечери у нбшвомђ ирибБ1ћу одђ Бл. Форгача смртно 6 б 1 ранћнЂ, когои се рани мелема не нађе, но одђ кое се беднвш кралв у Вишеграду мало затммЂ и сђ душомЂ разстави. Оваи саданБ1и великол-ћпнвш дворЂ кр. зградјо е кралБ СигмундЂ у првои полутини 15 столћћа. Онђ у оно доба много више места заузимаше него данашнвш данЂ и протезао се до водене и Стоинобеоградске кап16. — Стоинобеоградску кап1Ш Турци Стам6олђ капшмЂ називаху.