Пештанско-Будимска скоротеча

225

]1о смрти Сиг.мјндовои многе се промене у овомђ двору догодише, — промене заиста непостоане среће човеческе. Владиславг V. даде по смрти Сибинннинн Лнка оба н'1пова свша ЈЈладислава и Матно уватити и старшмЋ бр:-ту ВладиславЈ у дворанн истои русу главу одсећи даде. Ово се збило 1557 год. а на ( јднј гпдинј дана затммх, погубл &ногЂ Владислава братЂ рођенв1и Матча у овомт, двору као У ГОрСК |и кралв обитаваше. Д оволп. двору е прва сунрЈга МатЈина Маргарита, кћи Чесскогг крала Ј^орђа Ј1од1еброда, саран^на, и кадт, пре некогЂ времена ово место поравнвиваше наиђоше и на гробт. и останке н&не. Цодђ кралвомЂ .УгорскимЂ Маг1ом 'Ј. Корвиномђ бвт е оваи двор-к на вр 'ј славе и великол^та свога. Овде се и она знаменига и славна кнвижница 1\.орвинова налазила, кон в мно! о тисућа рукописа имала. Одт> године до године обдржавао е непрестано Мачча 30 писаца, кои изђ знатн1и кнвижница иредмете за н'Јвга преписиваху. Црна е шгета, шго ова знаменита Мат^ина кнкижница подђ н Јјговим'б насл ^дницимаЈИ нод-ј> вл адом к Т/рскомн сасвимт. упропашКена 6 бб &.адт> се Будимт . на ново освои и одт» османскогЂ ослободи нрма, нађоше се погдекои само останци ове знамениге кнкижнице у некои пустои комори. Они доспеше до руку ГраФа МарзилБИ, кои 1и са собомт. у Болћону однесе. Поедини рукописи и данБ данашнБШ у разнБЈМ ћ кнБИЖницама приватнБЈМЋ, великаша Угорски розсеани се налазе, и заиста имт. на славу и дшку служе. Нодђ КорвиновБгмт. насл-ћдникомт. ВладиславомЂ II. угаси се сва слава и великол'ћп1а крал^вско тако , да 6 истбт кралБ за свого куину месо одт. буди.мски месара узаимивао, и да бн странв! кралћвина носланике пристоино .угостити могао, шилно му « ПримасЂ виН0 свое изђ Острогона. Када се СултанЂ СулеималЂ после об°аде бечске год. 1529 у БудимЂ врат1о, стаВ1 ° е круну крал"ћвине ^горске свима своиЈ1 а пашама и кад1има на угледЂ, казивагоћи им 1> да е она 10штб одђ времена персшскогђ владаоца Нусх1рвана заостала: Онђ

круну узеде у свош руку и предаде го Заполки. КадЂ Јовзнћ Заполл умре разпростре се по свуда гласн, да онђ по себи законогЂ насл-Јздника оставш ние. Одђ уста до уста допре гласЂ и до сама Цариграда. Сулеи 5 манн Чауша едногЂ посла у Будимт, да се осведочи управо, да ли Запола но себи остави св1на, или не ? Изабела удова супруга Заполћинова доиста имађаше малешно насишче по мужевлкои смрги. Она узеде детенце у нарЈч^ свое и сама посланику Сулеимановомк на сусретЂ изађе. Обаително заиста беше, особито за лмбострастногЂ деЛ1Ш турскогт.. предЂ собомЂ дражестну лепотицу женску видети, кон е лице свое сузама облила и за свое одоиче лепо молила. Но ово позорћ ЈоштЂ веК«а очаравамће бкт за чауша; кадЂ е Изабела на свое беле грлди насишче свое метн\ла и своииб га доикама у нрибићу турчиновомЂ доила , да бвх сатимЂ већма 10штђ осведочила, да е ово заиста н'ћно рођено детенце. Л беђенЂ гур| чинђ позор4мЂ овб1мђ паде на колена и стаде детин'& ножице лшбити, потомђ устаде, свош десну руку на меке детин"ћ прси метне и закле се у име свога цара, да нико другш ^горсши владалацЂ 6 б 1 ти неће, до самога 1овановогБ свша. За време господована турскогЂ, ради краине немарности нБ10ве и ради многи крвави обсада, сасвимЂ е дворЂ опао. Н^ћга е подићи намерила царица Марја Терез1Н год. 1749, кое се заиста после рата седмогодишн'Јјгђ и довршило. Год. 1780 буде исто здаше Свучилишту намешкно; на н^му в у ово доба и астрономичка кула иодигнута бћ!ла. Но почемЂ е Свеучилиште иосле 2 године дана у Нешту премештено бмло, нико у двору овомђ необитаваше, докђ годђ се ЛеополдЂ 11 на тронЂ угорске крал-ћвине ненодзше. За н&гове владе беше н&гоз-ћ сбшђ АлександерЂ за Палатша изабранЂ, кои дворЂ Крал ^ва Д госркт за свое седиште опред^ли. Но кадЂ е онђ после краткогЂ времена умро, године 1796 Ерц! херцогЂ 1 осифђ за УгорскогЂ Палатина изабранЂ 6 б 1, кои и д ^ нђ данашнБ^и у о*