Пештанско-Будимска скоротеча

2№

НАРАВНОМЂ ОСЕкЛШО ДОБРА И ЗЛА. (изт> Гелерта.) Мм не само што имамо ао природи кашои разЈМЂ, кои насЂ јчи светогг. закона доброд'ћтели и свете дјжности наше познати и извершавати ; него имамо и у сердцу нашемт. Јрођену сов^стб, коа наст. јчи осећати и признати шта е добро или зло, шта в допуштеио или забран&но (казни достоино), шта е славно или с т мдно. То осеКан'ћ нашегт. сердца естћ темелв наше совксти (внјтреннћ ^и С јдјн), кое ое само чрезт. пресЈДЈ нашегт. д г ћла, ели оно добро или е зло, открнва. СадЋ ћемо о. собито о нравственномт. осеКанш речв продужити. Посмотримо човека у н&говммћ разнвјмђ наклоностима , ммслима и слободнои волћи прама себе, други лшдш, и пра.ма самогЋ Бога; пакЂ сами себе запвпаимо, шта у нћчЈ почитгемо или презиремо, шта лшбимо или мрзимо, Јважавамо или худилт, шта за право или за неправо налазимо, м зашго то чинимо; и наипослЈ; покушаимо, едали и мн знаке моралногЂ добра и зла докјчити можемо? Дамон« био е наипорочшегт. начина живота; онт. с« нкивише о ономт. сгарао, што е пожелашш н Ј јговомђ ласкало, и н"ћаова се сва раднн само у 6л Ј дј , у раскошномт. 6 лј и пиђЈ, и ј измвппленио разнБ1 дражестјн состолла. О нђ 6 као насититЂ и ЈМоренЂ §ато наивише спавао, да опетЂ уживанћ измншл г ћннн свои страстш обнови; и окт. е ове обнавлно, да опетт. спавати може. — Можемо ли дакле таквогт. човека владанћ лшбити? II кадт, бн мм такови бнли, да ли бн онда сами са собомт. задоволбни бнти могли? Дамонк е због'Б гадногт. свогк живота тако наииослћ пропао бно, да е здравлћ свое изгЈбш, и мучиме бол'ћсти на себе наВЈК80. Онт. ПОТОМБ 10ШТБ ЦрНБИ И ГНЈС1ПИ св'1>ту постаде ; ер -к е невалаисгвомт. своимт. и силе сзое душевне ослабш 6 бјо . Нкгова

фамша п н З јгови прЈателБи лишесе нћгове помоћи и нћговогЂ сов&та. Онх већБ небвхлше кадарт. више ни мнслити; него се таковои лћности преда, да се сваког-Б и наиманћг-Б трЈда нко клонш, нити се за срећу и добро сган^ свогћ дома и свое ФаМ1Л1е као с гарешина вишеи наиманћ паштш. Онх се сасвимЂ свакои гнбилости и мегкости преда, и самЂ е за себе живт. — Нећемо лисе таковогЂ човека клонити, и нћгово по» стЈпанћ презрети ? ДамонЂ, кои ше више кадарЂ бно свон пожелан!а безЂ насилнн средства задоволки* ти, постане в-ћроломникЂ прЈателБства, варалица пов^реногЂ добра, ЈвредителБ добротвора, а наипосл!; и издаица Отечества. — (;ли можно на таковогЂ човека безЂ мржнћ и ненависти помнслити ? А зашго да га презиремо и на н'&гђ се лготимо? — Зато, што е гздногђ и скаредногЂ владана, и што е правнш саможивилица ; зато што гнЈсна и порочна свон пожелаша себи непрекраКЈе, и што дрЈге лшде у несрећЈ и пропастБ баца, само да своимђ страстима и невалалвШЂ желама удовлегвори. Но изђ кога узрока презиремо Дамоново владан^ћ, кадЂ мн само као гледателки разне степене н&говогђ начииа живота сматрамо? бли нћгово злочестно поступанЈ; нашемЂ самолшбјго и нашои собсгвеннои користи штогодб досадно; кадЂ е онђ у туђемЂ вилаету жив1о, и кадЂ е отдавна умрео? — Или е само пресуда нашегЂ разума тому узрокЂ, да мм нћгово владанћ тако нко презиремо ? Али пресуда нашегЂ разума немоа ;е сама по себи еднои ствари внутреннш вредностБ или маловажностБ дати. РазумЂ само тон вредности или н&говои противоставности, у слободннмЂ дЉлма, мв1слима и намћрама таму скида ; кадЂ поммслимо на Да.мона, то, ма да дуго нашЂ разумЂ и не пмтамо, у нама осећамо н &ко внутреннћ презр.ћн1е и отвратностБ прама н&говогђ владана, кое не спада на волш нашу, него насЂ наша внутреннпстБ гони, да таковни, као шго в ДамоновЂ ХарактерЂ тако презиремо, као што бв! принуждени бнли едно лице, кое «