Пештанско-Будимска скоротеча

235

31 носа и очГш лишено, сб неповолБносћу гледати. Напос.г&дакт, Дамонт. неимаде у себи никакова страхопочиташн, благодарности, лк)бови и покорности прама ВишнћгЂ Создателн, него е више противна ЧЈВСтвованЈа у себи подранБивао, и тако сбогт. невалдлогв свогђ владана , каковБЈмт, се безстћЈДНо свЈјт у открвЈвао, неће ли намт. онђ 1 оштб страц1ши постати? — Кадг 6 б 1 се мв1 н-ћму уподобБ1ти хтели, можемо ли на то равнодушно помв1слити ; и шта наст. отт. тогт, отвраћа ? Бв^ва ли то сбогт. мЈчиме кооисти, и Јгрижен1а совЈјсти спрамг Бога? Али Богх сђ нашомт. хвалом 'Б и грднБомт. ништа не губи, »ити добмл. Онт. естБ, и остае Вогх. Погледаимо сад н на човека одт. доброгт. начина живота. С е м о н т, е Јживан-ћ свог-в пожелан1а свагда ограничено умеравао , заго е здравЂ и невредимт, Јвекч, 6б1о. II више е него Дамонт, лгобл^ћнт, бно; али никаКОВЈ ПОВОЛБНОСТБ СеМОНБ 10ШТБ ПрИДобћШ Н1е. Онт, е богатство и прјнтности самт. јживао. Но садт, почео 6 и дрЈге частити, и богатство свое на украшенЈа и јгодности свои Пр^нтела трошити, кои се стимт, задоволБни осећаше, и н4мј захвалише. СемонЂ постаде већб много поволбнш ! Семонт, в л 10610 НаЈке, разна ХЈДожества и некЈ часгБ празногт, свогђ времена на такова Јпражннвана посвећивао. Мбј би га заиста у д4ланш краснм ХЈдожества , и ј МБШЈл^ћнго лепм знанн занимата рад^е, него кодт, каковогт, скЈпоценогт. об-Љда, гди бм само грло свое наслађивао , гледали. Семонт, поболша врло свол своиства, да сј га сви волели;. а то е и нам'ћра нћгова бнла. Мћ1 осећамо садт. више радости ирама н^га. Семонт. се тр\ домБ тако усовршенствовао , да е обштои корвготи полезант, бмти мого. Мм га веНБ више почитЈемо. Онт, е ЈпражннванЈзмБ себи таковЈ способноств, совршенство, и бв1стропЈ Јма прибавго , да «5 крозт, то обхцеполезант, свћтЈ постао. ОвДе се наше почитанЈе прама нћга тзвмшава- Онђ е Јвеселеша свои себи све више "репраћивао , и неЈМоримо се за ползомт, с иогт, Рода пашт1о ; и ако ее башБ на соб-

сп енЈ нашЈКОрБЈСТБ и не простире. ЗГарЂ не осећамо прама Семона нешто особит1е, него спрама Дамона, кои нитб разЈма, вкјсз, ни тр јдолш б!н имаде. Семонт. е свакога у несрећи сожалБИвао. Онт, се евагда« печалш што лгоди страдаш. 1/1 же.ио е да нема страдалаца. Мм осећамо да е онђ бол Јгт. срдца, него Дамонт,. — Онт, се радоваше, што му 6 домт. у добромт, станго. О! у колико е Семонт,, одђ равнодушногт, Дамона 6 олби ! — Онт. се стараше за ерећЈ свош, ерв мј е то природна лшоовб налагала. — Али онт, се само за среН ј сво1И трЈдк). — А имао е прилш .ј и дрЈге помоћи , пакт. н1е хгћо. Мм то презиремо.—Садт, е почео и дрЈгима помагати. То е почитанја достоино. Семонт. е пр^ате.по своме животт, спасо. Мм то дћло обожавамо. Но мало га е трЈда и опасности стало., То се манћ уважава. Онђ е то зато може бмти учишо, шго се надао какову богагу награду, или славу иолучити. Наше уваженје престае зоогб сјмн ']. нћговогг. кармстолшб1н. Семон в е великилп. своимт, трудомБ , и не &орБ1столшб1ем 'б <>диу осоој срећну учинш. Тј в СемонЋ достоант, почиташа. брт. е доброта н^гова прама ближнЈпт, некорБ1столгобв1ва. Семон -б трЈдш се, многе Фамнлае, цео едант, Народт,, ст, пожертвовашемт, свои сила и самогт, живота сзогб , срећне јчиниги; онт, е зато то чшио, што в за свету дјжностб ееби приписивао, себе за блаженство свои ближн1и јслјжнбјмт . показати, ер Б е нкгова намћра ОБ1ла, тј божпо свегу волш извршити. Овде осећа.мо у срдцу нашем% наивећу радостБ прама Семона, у колико 311.1 нЈла у отношешго прама многи с.матрамо. Зашто МБ1 дакле лшбовБ нашу отђ Семона не отвраКамо? Зато, што & оиђ добар г б и некормсто.иобивт,, и нћгова е нам&р« и оиред кленЈе у свомт. кругЈ, у коликосе на многе дрЈге простире, велика и благородна. Мм се у отношен^е овб 1 зшоги нећемо ставити; но као гледа ге лби Јверн ћесе, да 'о Семоново д г 1зло, ие збсгк каше