Пештанско-Будимска скоротеча

236

кормсти, не збогЂ н г &гове , коа е тому противна ; него з6огђ свое внутреннгк доброте, славно и красно. И кало бв1 намт. се друг. Ч1е то д-ћио допасти и могло, кадг оно не бв1 и у себи и по себи достоино и благорОДНО бмло? ОгКЈДа бв1 МВ1. и СВаК1И ДРЈГ1И, таково д-ћло хвалнти и почитовати могли, кадћ не бвг у срдц.у нашемЂ урођено осеКанћ имали, коим-в мвј свлког-б д-ћла ноступакт., дал 1 е добарг или невално, славант. или ств1данђ , видимо, и кое осећан јј не спада на волш и пресуђиванћ наше. (конацг слћдуе.)

РАЗГОВОРЂ. Суварова и Куг\зова у Вћчномт, Царству. Сув. Еи Сгари Шначе! зарт> се већв и тв1 едаредт, отважи насв посетиги? заиста дуго си се бав'10. Кут. Та и сад-н недолазимЂ ст. добромЂ волбомђ , него ме е судбина овамо довела С у в. Ха, седа главо! зарЂ се ниси наситш сластима земскимЂ за 70 година? зарЂ 10штђ живити желишЂ? Кут. Х мђ ! не тога ради, но Огечества ради. — Пре по године, кадЂ су непр1ателви у Москви бв1ли, и то Месеца Апршла — — Сув. Шта! Б огђ сз.мномђ , и сви Свети! непрјлтелви у Москви ? гди су дакле мои рдсси бв1 .1и ? К.ут. Они су се свагда шначчи борили, као кодђ Прага, {емаила и нр. алЂ већа сила. С ув. Откад в су познали Русси непр1атела? кадЂ сви Народи отђ нви сгрепе. К јт . О ни га нису ни садг познали; аЛЂ заповеств Управител.ч целе воиске изискивала е, да се такова Армада, каква е наша бв1ла, слепо не упроиасти, и не ^тамани; зато смо се до саме Москве награгЂ узбими.

Сув. НатрагЂ узб1нли? О! да нисамБдосадг умрео, то бв! ме морао при овв 1 Мђ речма ударЂ оборити. Кут- НемашЂ узрока Брате Сувораве; допусти ми , да ти дал^ћ прииоведамЂ. Сув. Неп[)1лтелви у Москви! Еи! но, дакле приповедаи ми. Кут. Они су неизброинииЂ числомђ (око 500,000) Воиника дош.ш, и на насЂ онда 10 штб напали, кадЂ смо мв1 у нанвеКои буни сђ Турцвша бвкш. Сув. Сђ Турцвша! Те бв1 н, са>1о да садљ живђ. Алђ само далк К ут. Мв1 смо дакле све коракЂ за коракомт, награгЂ се узб1нли, свику стопу зем.гћ скупо продавлли и тано смо до самм града Москве зидина дошли , гдисмо сграшно крвопролитје имали; мв1 премда Батал1ГО изгубили ниемо, алЂ преко свега тога многе смо лк>де жертвовали. Непрјателв е непрестанно допуннвао свое умалаванћ неизброиноиЂ РезервомЂ ; а наши нису могли сви оставити Москву. Сув. ЗарЂ е у нш непрјателБ ушао? Кут. Да е у Москву ушао, то е истина; а .1Ђ страшанЂ пожарЂ недаде му у Москви ни ноћити, а камолЂ што друго; зато се цела ВарошЂ жергвовала, да бв1 тако цела РуссЈа у миру остала. Сув. Дакле Москва у страшномЂ пожару? то дакле срушенЂ е ГрадЂ наши Царева? да страшногв Позоришта! Кут. СграшногЂ, алЂ нуждногЂ. 6рЂ Наполеонв обећао е своши Армади у МоСКВИ ОД У10рЂ, и 3И VIНО обв1ТаЛИ1ИГв НрИ' бавити, О нђ е такођер к обеКао отг Контрибмце ове Резиденцшналне вароши остатакЂ плаће нв1ове исплатити, Д а бв1 тако велнко нв10во роптан'ћ утал >ж1о. О нђ е желн> помоКу Москве Зиму у Ру с * сш провести. и после тога кадЂ бв1 бол'ћ време настало, ко Асграхану, К1ову, и Пегрограду упутити се. Алђ све ове планове осуетш е ножар-в главне наше Вароши.