Пештанско-Будимска скоротеча

237

С јв . А елт> се Русс1Н чрезт. пепео Москве спасла? К > г. Заисга спасла се; и садт. опетЂ узима <-вое чести, и славе , и прво место између други Царства Европе. € V в. Тако нека горе Москва, и нека горе чакт. до основа Кут. бдна разорена Варошг можесе за 10 година сазидати; алт, едно разорено Царство свои 100 Година треба, да се V пређашнго славу поврати.Овако е мв1слила сва Руссја, овако су мислили и жителБи Моснве, зато варошв горела е са сви страна. И самБ међу тимч» едно крБ1ло Воиспе мое вод10 иза леђа Непр1нтелБевБ1; и тако му препречш соединаван"ћ Резерне н г &гове ст> АрмадомЂ на нас /б уиравл ±номЂ. Моа е Армада у толико растла, у колико се НепрЈнтелБева гладомЂ и прилеплБивомЂ болестћу умалнвала. Сув. Твое су речи тако сладке као медт,. К у т. Наииосле увиди Непр ^ателБ свого безплодну, и осуећену намеру; остави Москву , и мене гонити почне. Алт, су се обстоателства са свимђ променула. У Батал1ама кодт. Тарутиве, малогт. Нрославца, Смоленска, и кодт. Береаине обори га С'ћверни гоначки мачг. С у в Обори га ; алЂ га не истреби ? Ку т. Истребјо га е до незнаногт. остатка. Нанолеонх е наушо летећи на Петроградт, ударити, пакЂ е на Елбу стигао, Са^мо една наимана частв нћгове Воиске бБ1ла е тако сретна, да се огб счрти избавила; друго е све мачЂ, зима, гладт. , и прилеплБива болестт. утаманила. Тб1 самт. небБ1 могао ону тугу, и жалостБ безт. внутренногЂ сожалена очима гледати. Сув. Бре и 6б1 јоштб мб1сл10 ! — алЂ само говори, шта се дал^ћ догодиио? К. у т, Краи овогђ рата сву е Европу обрадовао ради избавленн свогђ, Наипре Нра иска, кое с.мо мб ! зелигћ завладали, раскиде срамне окове Победитела пређашнћп. т. е. Наполеона, пакЂ се н>

начки, и искренно сђ ОрломЂ Русс1иСКИМЂ СЛОЖИСув. То е 6 б 1 ЛО особито! бадава, духЂ Фридрика гоштб н1е изумрео у овои землБи. Ку т. Онђ е себе чувао чесномЂ Оге чественномђ ревностћу, кого е сваки СтанЂ драговолбно узимао. СадЂ морали су Непр1ателБи Р. Елбу оставиги. Нраиска воиска сђ РуссшскомЂ скоичана гониле су Непр нгела до саме Р. Саале, и С .\ в. Ха ! садЂ ће се већЂ скоро доћи кђ Баталш ! Кут. Естб , алЂ н садЂ умро! Сув. Нроклего! ЗарЂ ниси могао наипре Батално свршити? Кут. Зато самБ се 6 бго наипре и тужго на смртЂ : ерЂ нисамБ могао плодомђ труда могђ наслађиваги се , нити оно време доживити, како ће у напредакЂ сва Европа на опрезу 6 б 1 ти, и нреко свега тога Шначство Русс1иски Сбшова свагда по наидалкимЂ местама славити, Сув. Дакле пожаромЂ, и уничтожаван^мБ, наше главне вароши толикасге чуда иочинили ? Кут. Тако е. Сув. Ц ти се брате искренно исповедамЂ да н то небБ1 допустго. 6рЂ, ако е штогодђ горети морало, докђ самБ н УправителБ воиске 6 б 1 о, то е само варошЂ Нецр1агелБева горела; и ономђ, кои 6 б 1 се усудго штогодђ о отпуштаванго проговорити, одма 6 б 1 му куглу крозв мозакЂ проврт1о. Алђ обичаи, и лгоди менаго се; зато, а 6 б 1 може обпи оно, да самн у хместо тебе обго , кое си гб1 добро учинјо, покварго, Свакји ШнакЂ по свомб начину мшсли, и ради. Тко е дакле пршмго Команду носле твое смрти? Кут, Мои наиблиЖ1И насл^ћдникЂ, гонакЂ ВитгенштаинЂ, С ув. Шга! та то е ИемацЂ К у т. Немцв!, и Русси еданЂ НародЂ саставлаго; они се боре за еданЂ предметЂ и подђ еднимЂ бараком -б сви су