Пештанско-Будимска скоротеча

247

јџзнђ . да одг непр1лтеићске владе изтргне сгн ^чена плећа. Но дубокпмт. рана.ма ст. кон н свогх грднну Мац!еовице славнми Косц1Ј г шко, и последнћ су му изђ Јста речи: д Пп1§ Ро1ошае" екнЈле. — Лоредт. н г 11га стаио е Адмтантг н-ћговх Ш е м ч е ви ч в Ужасг е у пресголном-к граду неописанг бмо, не толико сбогт. губитка битке, колико сбогт. живота редкогт. мужа, у комт. е родт. све свое слутн& полагао; евако бледо и у жалости погрлжено бБ1ише. — Срце цепашћш видт. -— вели О гинскји , кои е истми дант., кадт. е и жалостнми гласт. у престолнми градт. приспео — веУи у момт. животј видјо ни самв. 11о евим-к улицама, по свимђ дружетвама и кулама друго, осимт. жалостнб1 уЗДБЈСаН, чуо ни саМБ: дК. о с ц 1 v iii ког -Б векћ нема!" свуда се разлегало,иповратно грозн1е уздБЈсае, цела 11олвска одзивала. — Алт. е великш Богт., чудна су и славна д±ла н4гова! Косц1ушко преболе ране, и живђ остаде! — Тект. што му се ране сленише , у НетроградЂ у робство отведент. буде. Изт. уске и влажне тавнице тект. се после смрги Царице Катарине освободи. — Самт. га е Царт. II авелт. у иодземнои пештери као Ф о к 1 о н а И олбскогђ и вонка незстрашимогт. пос'1>тго. Самт. му е Цар 'б саблш однео и опасао, и свободу, на речБ и поштен± н±гово дао; да противт. Русеа више не вогое. — ;; Кудт. одлази садт»?" Царч. га запБ1тао, на кое е Косцм шко отговор10: ;; 1' 1*га1 еп Атег1дие ј' у ге{гоиуега1 тев Сотра§тои§ ^'агтеб е1 1ев 1гаееа, (1е §1ог1еих -^оиуепјгз." Цар-ћ га РуссЈискЈи са 1.500 Паора обдари, сб коима он-б крозт. Шведску нрође; у Хамбургу и Лондону задржисе; ерг е 10 штб одт. ратнм рана боловао. Наиопасшл му е рана бБ1ла, кон му е одђ потилбка крозЂ вратт., чакг у леђа допирала. С оогб > груди добБЈвена три убода, млого е крви нзгубш, и тане изт. топа , кое му е кук-б °Двалило , ходт, му е врло отешчава.ш. Изт> Ен глезске пошлћ дарт. Р уссшскогб Цара натрагг. (конацг с.1'),дуе.)

ХАССАНЂ, ПЕРС1ИСК1И ХАН Б. (ст. немецкогк.) ВогагБш Хаесант., по славномБ обв1чаго н Ј јговб ! ираотаца, до!;е при концу године у дворсну мошего, да ту предт. очи.ма СвемогуКегт. она благодЉлгпа, кон е те године учинго, на мраморнои таблицм назначи. ПоноситБ1МЂ уверенЈ-.м -б назначи онб та на сл^дугоћш начинт.: „Четири кесе злата поклонјо самБ на Мошего у Ишпахану. ;; Три на побожне путнике у Мекку. ДНестБ свегомБ Нрвосвештенику ИусирванскомЂ, да се свакш дан"& тринутт. за мене моли. ;; ПетЂ на свечаностБ Иеликогт. ираадника Рамазана, и на гостбу тогђ дана. ;г Четири на Индшске монахе. ЈТ Свак1и данБ давао самк л гоштб по вданЂ лебацБ мом' комшш, кои и самт. сирома будући, опетБ е едногт. сиро .мака изранвивао." Иа едангБ ма укажесе нека ружичие бое рука, кол сва н ћгова д4ла иабрнше г а само поеледн± остави. *1готито обазирашесе Хассант. около себе,. да 6 б 1 увидго, ко е то тако продрзлБивт., да се н^говогт. светог -б рачуна коене. Ал' онб никога не виђаше, већг одозго из б облака ове речи чуе:

„11 самБ дошао, да твоа добра д г 1гла ономе покажемт., ко.ме тб1 о томе рачунт. даеип., и да оно избрише.лп., што у ствари нш никакво благодћагое." 'ГКО 1Ч )В0РИ, К40 ШГО МИСЛИ, ТАИ ЂЕ И РАДИТИ КАО ШТО ГОВОРИ. П окоинбш Геллерт -б говорго е едант. путт. на свои.ма прелекцшма изб моралне науке о дужности, да нево.љне у нбговои нлжди д$иствнтелно помоћи треба. ЈГ.чгони СлушателБИ тако су 6 бкш тронути н1;говмм 3 говором 'б, да еу сви плакали; нј>('о ко.уп. е 6 б 1 ЛО лакше срдца нобудити, него Гелле, ту, кад -б е што свесрдко говорго! —