Пештанско-Будимска скоротеча

263

ч еда, мон красна чеда! О Варварине! тм си т аи, кои ме овои грознои смрти предаешт.!" „ДрЈже, НророкомЂ ти се кунемт., да бм драговолвно мои животћ, за спасти твои, Јкертвовао; али и а имам?, лепЈ женЈ , млада и храбра чеда у Хмакскимг. бердама, те бн ми они еданлЈтт., V магновен1к}, кадт, мостб С^да прелазити бддем -б — рекли ; Отче! зашто си насБ осташо?' г ^Тако, тм ћешБ оставити твогб госга, да издане, ком' си могао помоћи ! Твогћ госта, кои е изђ тзогте, сосЈда шо, и сиавао у твоши колиби! ДосадЂ се говорило, АрапЂ в шедре рЈке и в&рногт, сердца; онб 6 б 1 за свогт, госта свок) крвцу пролјо; н4говђ 6 народт, мећу св '1 јтским'б народ ма благородант,. Отсадт, неКе се више то говорити: већЂ е прошла слава Јсмаилска." 1смаилт, д^боко сниваше, докт, поча повторавати тврдммт, и возбЈдигелнБЈмт, речма: »Арап -б е гцедре рЈке и в &рногБ сердца: л Онб е прЈЖ1о мешинЈ своме свдр угј , и замотавши главЈ са своимљ плаштомЂ легао на землго. ПерсЈанЂ е шо, и изБ1шао изћ пјстб 1н4. Арапт, е Јмрео; но спасао славЈ свогт, народа, и н4гово посвећено име буде пренешено отљ рода на род -Б, као наидрагоц-кн*1е насл4д1е н^говогт, порода. Јаковт, ТгнатовиНг.

ическон болннци лежн, н вндећи већв саеви†себе слабл, даде прошасте неделћ тестаментт. написатн, у коме оетавии своме роду 80000 Форинтш у шаину, К0н се новцш у С^вернон Аиерикн кодг едногг Фабр^канта, н-ћговогЂ ортака, сг конн-б в онђ дуванску Фабр1ку держао, налазе. Дал4 много странногЂ народа у наше Россјиске к упклн посвакш данх долазн, н сретно се у нћина отч. разнн болестји иечи. А што се вреиена тиче, кише хваиа Богу нмаме довоибно ; н зато се доброн жетвп надатн можемо. Г. Л. €анто, у Заладскои Међн. Овдћ е една селлнка> коа е већг десеторо д'ћце родила, отт. конхб шша шесторо жнве, ове године 20. Маја четворо д'ћце иа еданпут!., т. е. едно мужко н трое женски, роднла, н свн се заедно сђ матеромв у наибол1 >иђ здравлш налазе Д е т в«. Не давн« пасао е овд1: на крам едне лиааде еданг овдашнми селакт. свогљ конн; онг шштћ издалека смотрнвши чувара, гдн му нагло терчн н ни нкгх вмче , тако се Јнлаши, да скочн на свогг конн, н почне бћгати: алт. на ж»лостб , кадт. внђе чуварг, да оваи иа нкгове повторително имканк, стани, јоштк све већма б1га ; то онђ брже бол!> нанншани свои> аш наиунћну пушку на бЉгамћега «елнка, даде )ои н;1 тру, накт. убЈе н газду и кона. -Но скоробрзмн нушкарг нас-коро окованг : е н затпорент..

8 ћ С Т И

СегедннЂ. Овде се нплазн еданЂ стармД вопкђ, ћиенемт. I о а н н % В а ш ч> , родом г. нзт. ДебрецвЈна, н д 6 година е отарт>. Онг се у Пожуну лвш, да е дезент!рацЂ нзђ БаренЂ Мирдшеве регемен ге, н тако нзђ Иожуна наскоро буде премештенЂ у Велнкјн ВаРадг, а одтудЂ у Сегедннг. Овде <;« нздао, да « очма , како е дезентнрао , у сћверну АмернКу отишаи. " 1а*о четрдесетЂ годнна бавЈосе. Садг иант. у вом-

У к

ЖИ. -Лепа ружо, ружице ! Позанмн мн цветакЂ твон, ,Да с' шарени нрозорћ мон. Лепа ружо, ружице! » л * Лепа ружо, ружице ! Нозанмн ми руненЂ тв ик, Да с' румени образЂ мон, Лепа ружо, ружнце ! Ф л. Ф Лена' ру жо, ружпце ! Позанмн ми трнакЂ твон, Да—н снгуранЂ ногледЂ ион. Леиа ружо, ружице ! * 0 * Лепа ружо, руа;ице! Нозанмн мн мирнст, твои, Дч мнриши ЖИВОТЂ мон. Лена ружо, ружнце! Е и е н а В С,|бк <и*.