Пештанско-Будимска скоротеча

267

ЈиобV свок) 10ШТТ. онда изгубго, кадт. в ова данвотт« млађои кКери Мииеви иоклонииа, а он1н1. л1v е подт> баракомт, Аидукћ Веинка € иавно погинјо , тако Бранимиру оетанЈ две кКери; Марја и Мииева, кое су га веК г ћ сао 1!И«1' слаоа и остар-ћиа неговаие. — Едно вече носле вечере сгарацт. своилп. кћерма Јкалостно проговори. „Не зна.мт, децо, елЂ истина, да « напп, ЈЈождт. Гнорђе натерант. шђ земл!. бежати; јн;о е тако, онда теиЈКо нама, ер н Тур Садт, му речт. ждборт. некш ирекине, кои се предт. куКомЂ чуо. л Шга е то?"— .Упнта плаимвиво Марји" таи парт, чета Турака у собг уђе са ви. цомт., „Предаитесе" Свеаани оудј сни , еданЂ Мусулаант. погиеди у очи Марјине и прогокори. „Тако ми свеца, иепа девоика. 1браилп, Ке наст. за оваи пл^нђ лено обдарити." 1браимт. ске е свое задоволвство у угн4тав. нк) сиротмн'1} нала.ч1о. онт. е у Србш обитавао, кадт. су Турцм Кнезове и отм4»ие .ноде по сели убјнлн; онт. е тамо скотску свош наравт. наивећма показао, но(к'о што е кодт>оваковв! Л10Д1ЈЈ обмчаи) како се Срби побуне, у Арнаутску е прешао, и тамо сакуиивши едну го.милу себи равнв) бадаваджја одх роб.гћна и пленћнп е жив»о. — Кара -Гкорђе е морао инт. С'рб1е бежати, кое јоштб ни у землви сви Срби знали нису, а 1браимт. е веКт. дочуо; онт, е радостно чуо оваи гласк и одма е у Србпо прешао и сиротмнш угнФ,тавао , тако е дошао и у 1ванчићт>; онт. е вредт. селомт. шаторт. разапео и шербетн 1П1оћи са неколико свои лмдш остао, а друI V чету е послао, да село пустоши; овако е °нг имао обичаи увект. чинити ; ерт. знао е ДаСрбинт, добро изт. путке погађа , а н1е вмао волш вилице тштт. гдигодт. оставити. Подт. шаторт, 1браимовт. буде доведенч. ,; а своима кћерима старацт. Бранимир в , турцјј с у научени овјли слушати свир4ше 1' е чи, коима е ЈбраимЂ предусретао оне нес ретнике, кои су му аЈеђт, нокте пали; а.п, 01! Де е сасвимт. другоач ^е бмло, Мар^н е пЈ 1ала очи, кое су и крозт. 1браи.мово срце "Р^шле; Маршнт. е гласт. такавЂ бмо, кои

в и одт. камена тврђегт. Турчина потресао: тако дакле 1браимт. место тиранства врло е умилно Бранимира пр1им!о. (конацг сићдуе.)

Ј.УДВ1ГЂ XVI. Лу ДВ1Г1. XVI, Кралг. Французск1И, у време свое наинеограничеше силе, едно вече играосе са богатв1мт,, близскимт. своимт. рођакомт., Херцогомт. Шкетт.. Кралшслучаино падне едант. ду; атт> на землт, кои, бддући да н "ћговЂ 11аже за столицомђ налазеКисе, нје огма могао наћи; то узме самт. Кралв са астала свеКу, пакт. ст. нћоие посвћгли исподк астала Пажи, кои садт. брже нађе дукатт. , н преда га Кралш, а оваи опетн га метне на асталт. на исто м-ксто, гдЈ. е пре 6в1о. ХерцогЂ о овомђ своеручно.мђ кралн посв'1 ;тл '&шо као вознегодуе, а к томе ЈоиЈТБ и у игри нко поремеКенЂ , таки на то сву свош хрпу дуката, испредЂ сеое сђ рукомЂ са астала на зе.млго сгрне, и гордо своимђ Нажи.ма рекне; „Тражите! то е ваше! — На кон) дрзску Херцога илругу Кралг., безЂ да е и наиманћ отђ свогђ равнодуппл отстуин), Херцогу тихо рекне: „Вм сте, Господинђ Херцоже, еданЂ у могои держави отђ наибогатш Сиаин, иакт. зато и можете сђ вашимЂ новцћ1ма шта годв хоћете, чинити; алн а самв напротивЂ само УправителЕ данка (дац!е) Французске Державе, пакЂ зато и невиди ми се бмти каквогЂ узрока, да н мое новце иодђ асталЂ дотле бацамЂ , докле хмддама нви отђ >гои подаиника у сиротинви, оскудости и бћдности горко стешо. гину и умиру, коима мои приходи да бм могли помоћи принети, 10ШТБ ако недостаго." — Ј/1 опетЂ су чов'&колгооивогђ и предоброгЂ овогђ Кралл у.мћли зли Сов1;тницм и подмукли улагивалице кодђ подаиника наииосл^ такоу омразу довести, да су ови за н ^говомЂ .крвлго жеднили : Али красне ове несретногЂ овогђ Крала р^чи, треба, да се у свакогк Державногђ Сов-ћтника, већегЂ и манћгЂ Чиновни. ка, и у самогЂ Гражданина соби у квиру