Пештанско-Будимска скоротеча

272

петт. сдг многима друге лс ли у главу ммс .1и : ербо свуда се гласт. зачуе: „бдант. човек'1>, за кога се небо тако ико и очевидно ностара.»о, да му сва нкгова предузеНа с|>е. тно за руком1> иду, мо[»а да 6 праввш \1осковске круне М гс -И јдншл . : зато треба га в"крно бранити и зашипдаватп/ Нремда су т1и.поди непраниино разслн;дава.ж ; и тоглашали; а.1и зато опотт. п-ростота; кои е л снако даба побгни иагко склонна, ннпма сад'к повћр^е, и так<» снуда радостнмлгк чувствама лсклик-к заорли: „Да живи Царт. ДимитрЈи. а, сви н'Ј|. <>В11 н|.о '1иини1Њ1 и непрјнтелћиморак) изгинути Ск толгк ндногласнолп, и ве. гелом-ћ на сне стране викомт, нрез-];лно мно. жество св'1>та за Нредводите.и.има похјити V п}>едград!е, гд '1> Феодора ухвате и затворе па и друге све Бор1севе Сроднике заробе. Цотомт. отма пошал!0 предт. Д имитј јк ) посланике, кои га наилчтшпе у име народа и дрм и воивода замоле, да онт, узме Русс1искш Престолт. п<>дт. св е заицишенје , при. додавашКи му 10штв и то, да Кеду они за знакт, вћрности подаиническе самог-1. феодора скоро крунисатогт, Цара заедно са свомт. нћговомт. породицомт., н-ћму отма жива у р.^ке предати. Ово лукавми Димитр1И кад'1. ч\е, онаи часк нћкилп. своилп. наиве .шмт. п(иве] женицмма заповкди, да таки V Москву ускоре, пакт. Феодора и нк. гов \ магерн у затвору потаино удаве, и по народу разгласе, да су се они сами изт. превелико! т. отчаннја огровали. Др}ги опегт. ЦараБо}пса ПрЈнтелБИ, сродницм иприверже. ницм буду кое у робство отведени, кие у заточеже бачени, а многи и изђ земл1; прогнани. Д имитјди отпде садт, у Москву, гди месеца 1ул1а 1605 године ст, великомт, сви гомт, и номномт, крунисант. буде. Да 6н1 све сулжк, кое бм се можда оистиности нкговогк р |>ђена излеКи могле, сасвимт, загладт, даде ој.ђ матерт, П| авогт, Днлштрјв кшо 6 Борјст, у нккЈи удалкнми монастмрт. нослао бмо, у нрестолнми градт. довести , гди јои на наилчтивш начинт. на сусретт. изиђе. Кстина, да « га {\ннгина о смрти свога С1.1НЗ тв [)ДО б),1.1а увћрена , то 6 опетв она т > нр*-вару нодпомогла, особцго цадт. »?

видила, да са ;о твгмт. по» тучколп. свое д г . стоачсгво уздржати и животн свои спасти могке. Сви они, кои су за пређаипгкгт. ц.1 а . данч пзгнаги и.ш на вћчну загоченја киццј , ос*ђени г'н|.1и , сада на свон ш еђашна зваН1« дођоше I>д'н новогт. владаоца са знацмма лшлости награђени , кое « навластиго породицм Ронановн, одт. Боргга гако вр.ш безчесКенои чин Ј јно. М еђу тмлп. разпростре се изненада гласк, да 6 новми Цар-к бавеКи се у Полкск и стммо кт. Римс ;ои Церкви. Таи говој т, ст. тммт. лакше в ћроатносп. добме, што су веКв и збогт. нкговол. бракосочет нл са Римскомт, К нлгинбом 1> врло незадоволвни бмлп. 1опп, више паг.т. огорчи онт. умове противт. себе заузете, што « сволјт. блдуКелп. тасту велике поклоне чин!о, што е жесгоко Рил1ску уводјо науку, туђе обмчае у своил1Т> државама иримао, и наииосле што 6 земалћске завичае презирао. Како ово противно нћгово вдадан^, тако и велика кт. Иолнцмма наклоностБ до тогт. Великаше Царства и целнш народт. доведе, да су веКт. ОЗОИЛБСКИ О ГОЛГК Л1МС.1И ГИ 110ЧРЛИ , КаКО бм <-е царство одт, н г ];га као одт, какве погибелне напасги ослободило. 1ванн НаС1Л1И Цуск1и пначе Шу1СК|'и, племиКт. изт, знатне нћке породице зелЈа .љске, подигне своимт, ни јиствомт, незадоцолие на буну. Онт. нни .Л1а онасностБ, у к010лгб се Држава подт, владанћлп. новогђ Цара налази, живо представи, говореКи, да таи ни п')д 'б кои начинт. неможе бмгн онаи, за ког 'б се онк издае. За кратко вреЛ1е и.зроди се созаклет!« кое наскоро огкривено буде Цуск1И као созаклегја иоглавнца бм у танниц>ба. ченн, и на смртв осуђенв. БеКв и џелатт. дође, да му главу отсече, кадк ал 'б га Царн безв да се и наиманк надао, садн поиилова и, сва лху нћгова нређашнн добра поврати. Дилштрји надао се, да Ке себи виднолгб сво '|олп, добротомт, и великодуипулп, онегћ наклонсстБ народа задобвгги ; но Московн, будлКи нреко сваке лгкре прогивт, н*ћга заV зети, неочекивано великодлтше немогошез$ г ото|п> новацт. иј имити, во салш •