Пештанско-Будимска скоротеча

273

да се речи о нћговомт. браку као истините цотврле. М еђутммт. ватра буне н!е ее ни наимацћ гасити почеиа : него е н иодт. самимг п^иеломт. тинниа дотле , докле наипосле у леликји непродре пламент.. 11 салгн ЦускЈи премда е неликои Цара милости за св -и животт. захвалити имио. ипакт. све кт. томе дода , шга само у властн 1г1и (кои бн!', видеКи себе за кратко оиетт. на врху новогт. созакпетЈл. Иеликји брои доброоружаннг Поилка'. кои су кКерв Воииоде Сендомира у Москву иратили, учини • да се што брже посиа прехвати. Ц«скж даде созакиете у сцомт. дому скупити, коима нредстнви бипзку опасноств, коа е сио* боди нмовои грозииа , говореНи, да е за биаго закона и огачбине 1оан. вданпутк свои животт. на коцку метнути готовг. Т^онуги сви н1;гокн1\п. витјиствомђ закуну се . да Кеду ди пос.гк игк капи крни н кга држатн. Купно се ту зак.ночи, да ноКк свадбе Цара мора такође и ноћ!. смрти нкгове бнли. ВеКћ и го време дође. Царт, и сви н'Јјгови гости ппКу се предадоте, и иежеКи ПОТОМ1. у нај|д} б.гћит. спавашо ни су нинаиманћ о опасности ммсииии, код имт. више гиава' сгааше. Изненада окоих поноћи нвоно буне груне, кое кт. подузеКу созакиетге €| ј ' уговоренми знакт.. Они садт. ор \Ж1« узму, и подт. одбраномт. ноКи неприлгћтно до предграде до^у, гди наипре Поивску бдјоницу нападну и нотуку. Иосие Продру у спаваоницу Цара, кои од н страха зибунћнт. крозт. прозо[)1. скочи, но опетБ своимт. непрпгге.п.има у руке, кои га таки баце у окове. Цускји даде такође и матерв Димитрје ; хгатити , исг.агоКи од-к н1., да со тврдо закуне: „да л' е нкнт. свјнт. ЈоштБ у животу, иии не? На кое одговорг ; „да е онт. само една варалца.кога издаван^ћ и самв само, да животт. мои спасемт., морала подпомо-ћи" роди се обшта вика између незадовоивнБ!'. Они похштише сви опетк, кт. свомт. заточенику, безчестише га, и наДјпосде Цускји ст. танетомт. изђ пиштоин гиа вл му рробЈв. Воиводу Сендомира, св!нан-ћго-

вогт. и кКерв, коа среКу царицом^ Москве бмти задуго уживати немогапле баце у тавницу. (Ч ЈЈоикскимт. госпожама проводише свак»и несташиукт., кои се само помбјспити дае, и сви државнн чиновницм, кои сј туђоземцм бмии , буду изгнана. Те страшне ноКи н'>дчину до 20 00 .нодји, наивише Поивка . Т"ћио Димиг(>|е бм'сасма обезчесКено, и гоио наго на едно нредграде м^ћсто однешено, гди трн дана разпусту простоте изиожено стоаше. Н .ипосие онт>, но безт. сваке церемонш, као пмпи з.тчинацк закопант., потомт. опетв о^т. беснеКе простоте извађен н, спаићнт. и пепео нћговт. по зраку (воздуху) разасутт. буде. Тако умре реченвш Димитр1И , кои поредт. веКе мудрости дуго времена н1е могао на 1'усјискомт. престолу господарити. (продужнкесе.)

ТОЈКОВАН1Е, нћки чхжестраннм С81цествителн1.1 Сооственнн1 11 >1ена ;) на СлавенскЈи Лзвшђ. А. Аввак&мт., борецт. силнии. Дек. 2. А в д I и, рабт. Господнв. Ноелшр. 19 Аверкји, дерзновент.. Октовр. 22. Авраамт., отец-к многи народа. Окт. 9. Аврам1И. богатт.. Октовр. 29. А г а в т., свћтлвЈИ. Апрши. 8. Агаеаггелт., благовћетникт.. 1ан. 23. Агае1а, благаа. фегр. 5 АгаеонЈк к, биагопобћднвж. Ауг. 22. Ага еоподт., благоножнвш. Апр. 5. Агапја, (женск.), итбиман. Апр. 1в. Агап1И, ик»бил1Т.. Марта 15. Аггеи, весеив1И. Дек. 16. Агр1п1на, п|)Оста. 1&Н1а 23. Ада м т., чеиовћкт., иии земск1и. Азар1и, помошк Господнн. Дек. 17. Аиеаит., присншраст^1Ц' 1> - Септ. I. А е а н а с 1 и , безсмертен в. 1ан&ар. 18, јАеиногенЂ вт. Аеин-ћхт. рожденми. 1»и. 16 Ауксент1и, раститеиевг. Дек, 13. |Аутономг> самозаконникт. Сепг. 12. А к а к 1 и , незлобивми, Ноемвр. 29.