Пештанско-Будимска скоротеча

279

лагкш доћи можешт, — Мое небо, и мон сила у Т1И магновенЈн некЂ б^д^ и твоа. И ти изк ^шенЂ и Јпокоенг, у твое отечество, у н'1 >дро матере землћ вратиги се хоћешт./ Овакш Аггели разговарашћи се, пр^жише едант. др ^гомЂ вт. знант. в Ј јчногт. сотза р ^ке. Саваш†пакт. , благимт. еднммт. на Сошженике Јправл ћнвЈмт. погледомт., исте Аггеле потверди; и да они Човек^ в Ј јчнш Хранители буду, шдобри. Римски.

ЧОВЕКА НАИДРАГОЦЂШЕ СВОИСТВО. (источна приповгћдка,) Кадт. е едномЂ Саладин-в, Бабилонск'ш СЈлтант. крозт. свое Царство пролаз!п, догоди «зе, да заедно са свошмт. прагнБОМЂ у гост10ницм не добме места, и зато онђ самт. оде кђ едномт. одт, евои подаиника. Кадт. домаћинт. свогт. Нладаоца у својои кући види, те са женомт. и са снонмђ единцемт. сва|ита употреби , само. да бм га достоино и ц1.10в0мљ в&1соком-к Чину сходно послужити мого; но будуКи нечастиви свагда е на пропастћ ЛЈОД1И на опрезу, па садт. п Султана на те доведе ммсли , да заборавивши се о гомт., што бм и н'Јјму самомт. .иобити требало, забрашћну, и тако неограничену лгобовв спрама домаћице у грудима сноима пигати почне тако, да се сасвимк страстима иредао, и већв са еднимк одт. свои лјобимаца' договарати почео, како 6 вј желт свого испунЈо. — о кад-в 6 вј сваЈК1и свевв1 шнЈит. Творца молјо, да Владаоце од-в оваковв1 нечастивш сахрани, ерт. уверени можемо сви бнти , да се у свакомт. кругу налази таковв! пр'штелн, кои едант. другомт. р!<аве сов-Јзте давашКи.и при извршивашотаковв! радои подпомажу. II Саладинв е у онои прииицм и>1ао лицемћрногт. совЈзтника , кои му совНтоваше, да Домаћин » кђ себи .^озове, : и нћму спака благод-ћннја нагомила , да му спе » вое државе вовсри, и у далвне предћле иошлк Сулгану се чх обито дгпадче оваи гнуснми совФ.тв, и з*то га шго ск°р1е ко кол-

Цу приведе. На заповћств н!;гову радо < е домаћинЂ удал1о мвтлећи да е у особитои милости кодђ Султана, за чимђ и СаладинЂ посЈјти л'Ј;пу домаћицу. Ова чимђ се о долазку Саладина извћсти, збо!в милости спрама свог' мужа одђ н^ћга указане, врло га умилато дочека, исасвоид1ана сваку е услугу готова бвЈла, сђ ко 1 омђ га е увеселав^ти желила. НослЈ; ручка СаладинЂ уђе у собу Госпое , и даде е кђ себи дозвати , коа заповЈјсги иовинуесе мвшлећи, да може бвгги јошв какве услуге оваи вв1СОК1 *и Гоств одђ н-1ј жели имаги. СадЂ дсно искаже Саладинт.. да јо л,шј 6 и . Жена премда 6 намеру нћгову врло добро разабрала, тако се учини, као да Н&ГОВВ1 онв1 р'1>ч1И правми сммсао ше могла постиКи, и рекне, како се «па СвеввнпнћмЂ моли, да Су г лтана непорушимим-к здравл ћмЂ оодзј и, и да само едант. Б< I зна, како е она прама н |;га4лагодаркп, и како н |-ипознае пна б 'лагод 'Нл1па, кол онђ нћнолп. му,ку чини. Саладинв на ово одговори , да ипн-ђђ свјк) жена нго едну ка срцу носи, Ј и одма в изв'ћсти уираво у каквомЂ смви -лу шо лк>би. О»о чувши лћпа жена, коа не са.ио да е доброгЂ поведенЈа, него 6 и паметна бмла, одушевлено рекне: „Госиодару! бапгв ако и есамв одђ нросте породице,. опеп. знамЂ, да н '(е лгобо†у човечики! »ластн , него да е човскђ нвои подвр -гнутЂ; и зато вћруемЂ твомђ представленш, кад в велинп., да на друге ни негледагоћи , мене едну лгобишЂ. Алђ као годђ што то знамЂ, исто тако и ово понамЂ, да мушк1и колђ , а особито Ноглавице кадЂ срца свол женама посв' те, свагда еу готови желви своши угодити, премда доцн1е жене буду изсмћлне и по заслуги ирезирине. СаладинЂ труд!о се ош .овргнутн говорЂ разужне жене, п ал;гг :и* 6ј гове обећаваше 10и за нЈ.ну лгобоив, дој.ђ на цослћдацЂ жена опстђ ненастави свои говорЂ: ,,Лко се тврдо заверишЂ, да 1.пкаква насп .па спрама мене уиотребити но! кмпђ нади чести мошп лаге нанетп. тв-рду ти рћчв даемЂ, да ћу ти у сваченЂ угоднг! чилв д. ОЈо молбу, кого ти нргдставила о)денЂ, испунишЂ®- Саладинв 1ои рекн" 1 , дсеса.уо тога бои, даће она го искати, Д1 01 ђ