Пештанско-Будимска скоротеча

298

Аравје искореним*. И будуКи да они, кои о споменутнмв светаца гробовима у 1 'раДЈ НеЈФЈ попечен1е воде ; а и прочи истоп. града бмвателћи, добиткомв среброишб1Н заслепл "ћни, простг народт. кт. таковомт. по* клоненјто побЈЖдавагоћи , наговараго^и, и подстренавагоћи, мое наиоминанје неслушаго, то самБ н вдну от ћ самв! правовћрнш сосголШЈЈосн чету тамо послао, кое може 6б1ТИ да сте и чули, да 1И по заслЈГи казни. Ако 6 народт. Персјискји токовому суев-ћр1го предатЂ, што скорје нект. учини покаан1е; ербо кои годб у многобож1го и суевћрјго бу де се нашао, равнммт. Ке начиномт. казн4нЂ 6б1ти. Мирт. ОНБ1Ма , кои овб1мт. запов^стима покорни буду. Римскш.

АНЕКДОТА. Г К а к а в т. е тко, онаку има и жел го® д,Ала, да ми е оволикш грумент. злата/' рекне бдант. између други, кои су се поредт. Тисе, тако названогт. белоп. брда, исподт. когт. велике одвалине истогб брега лежаху. проођавали, — „онда 6 б 1 тект. лепо живити могао." — „Да ми 6 и сребра/ превати му друпи реч*, — „добро бв! 6 б 1 ло . л — Трећ1и опетЂ; „бре манитесе злата и сребра , и да имамБ толико и бакара, не 6 б 1 се отб н'&га заустезао." Наипосл ћ хтеде бдант. са желћомт., да 6б1 му доста 6б1ло , кадт. бм толико нмао и олова, суетант. разговорт. завршити; ал' дете ст. нвима идуђе овако заклгочи, окренувшисе свомг брату, рекне: „Браца, ала бм добро бмло, да нешто оволикш груменк шећера даго за краицару." Млад - И ћ-в-

Б А С Н А Лабудт. и Рода Рода пос-ћти болестнога лабуда, и весма се зачуди, кадт. га певагоћа пј и изднсанго затече; она му садг рекне, да е то противт. нарави, кад-в се у тако жалостнкшт. и тежкоиздБииућимт. обстолтелствама пеЕа,

пакг л106опб1тлбиво пос .1 д ша га . да чге , зашто онт. то чини. Будући, да се н садх у друпи св-ћт -Б нам^равам в преселиги, гди н ннт' ћу више гладовати, нити гоненјго непр ^ателн мои подложанБ 6б1ти ; зашто дакле да се не радуемЂ и не веселимБ овои срећнои пром4ни. НРАВОУЧЕН1Е. СмертБ насг истинно и непрем^вио освобождав-« одт. св1м тегоба, сградаша и опасно • стји живота. Велнка е сиабоств страшнти се онога, одт, чега се сакрнтн и утећи не може; а 10 штј. е много већа сиабостћ, освобождешн свјго зала бонти се, ербо смертв избавлн насв одг свјго боиестјн, брига ц страданјн. ТакођерЂ е н велика безумностљ, насљ на не нзб-Љжиму нашу судбину неприуготовити. Ми зац4ло морамо изђ овогђ св4та н нзмћн, као што смо у н!.га н дошин; ннти насћ прн полазску сг овогђ св±та на друг1н тако што т±шнтн може, као то, да смо честно и са свакимЂ у лмбови на землвн поживнлн. Баснословхе ово о певанго умнрашћегЂ лабуда нншта друго ше; него едно возбуждеше, ди коннцб нашг, колико е могуће, весео н задоволинт. буде. Кадћ в смертв као освобожденј. св1Ш тегоба, на1цаст1Н, страдчнјн н опасност1и, тако рећн едноп. немирногг живота, већБ и кодт!. зверова прјнтна; како е дакле не 6 бј словеснБш и доброд 'ктелнБ1н човект. за нанвећш благОсловк Божјн н свош срећу держао, кои се не само отг св1Ш искушеша и развра1цен1Н чрезк нм избавлн; него и у притажаше през±лне н необходнме радости себе преселдва. Сам. МарковнћЂ.

Д О II И С Б Изђ Шаренграда, 16. 1ун1а т. л. Ево већћ 8 година, како се са д4тонаставлен1емг заннмамЂ, и сваке године доволбно са «б искусш , да оно у Мееод1" ки за воспитан1е Д'1»це изложено правило , ако у сердцама Ученика дМствуе. т. е. „Учителв треба да свое Ученнке внше са благонравннмг свонм-б прим±ромг, с а благоумилшлмг ркчма; него ли сћ викомг, грднБОМ'1. и каштигован^мг , к-б свакомЂ благонрав1Ш, добром-Б владанм н прил ^жномЂ лекфл ученм подстрекава, прнводн н опомин4." А у колико лакше и силше ово правнло 10ШТБ дМствуе, кадЂ се спрама незлобне учећесе отрасли и Начнлници Учнтелн, лгобимн, добри и благоп ћ ш